Zavirite u "fabriku lečenja" u Zemunu: Ovakvu bolnicu još nismo imali, krojenu po meri katastrofe

Nema malih, uskih prostorija, lavirinata, sve je dostupno i jednostavno

Beli, prebojeni i ishabani stalak za infuziju, jedan je jednostavan predmet koji se normalno viđa po bolnicama i niko ne želi da dođe u situaciju da pored njega legne. Dok su novinari zagledali krevete i sobe nove kovid bolnice u Zemunu, zašli smo na drugu stranu dugačkog hodnika. Čitava jedna prostorija bila je ispunjena stalcima. Ali novim, sjajnim, besprekorno čistim, zbijenim jedni uz druge tako da ih je nemoguće prebrojati.

Preporučujemo

Do svesti nam još ne dopire činjenica da će svaki od tih stalaka uskoro biti kraj nečijeg kreveta, da će na njemu visiti kesa koju on vidi čim otvori oči, iz koje će kap po kap ulaziti lek, sekunde prolaziti kao minuti, a svaka kapljica doneće delić nade za ozdravljenje.

To je još u našim očima "samo" fabrički predmet, nešto što je nabavljeno na veliko i čime se ova bolnica oprema.

Kada krene da radi novi kovid centar, mnogi će iz njega izlaziti, srećni što više ne moraju da gledaju bele zidove, bele mantile i instrumente koji sijaju u sterilno čistom ambijentu. Nažalost, neki će možda ovde zauvek zaspati.

Ovakvu bolnicu još nismo imali. Ona je brz odgovor na šok koji nas je zadesio u martu. Obično su bolnice u gradskoj sredini, vodi se računa o njihovoj arhitekturi, imaju mnogo ordinacija, kancelarija. Mnoge su već odavno stare, imaju bezbroj nepotrebnih pregrada, prenamenjenog prostora. I u vreme pandemije pacijenti se smeštaju gdegod je to moguće, pa ljudi s upalom pluća leže, neverovatno je, okruženi skafanderima čak i na medicini rada.

A ova bolnica je jednostavnog izgleda, ali ogromna i usred industrijske zone. To je fabrika lečenja - efikasna, moderna, čista, prostrana i sa tipskim sobama.

Nema malih, uskih prostorija, lavirinata, sve je dostupno i jednostavno. Sobe su čitave male sale sa naređanim tipskim ležajima u kojima će se narednih meseci smenjivati pacijenti kao na traci, kao u fabrici.

Nema nakalemljenih kablova sa kiseonikom, ni prostora za boce pod pritiskom - kiseoničke instalacije su u zidovima, iznad svakog kreveta postoji "utičnica" za "O2" i vazduh, a pritisak gasa može da se očita u hodniku.

Krojena po meri bolesti koja masovno kosi ljude - ova bolnica ima za cilj samo da što više ljudi smesti u krevete sa uvek dostupnim kiseonikom i dovoljno prostora oko ležaja da u svakom trenutku pacijenta može da opkoli dovoljno lekara i sestara i pristupe onome što se radi tek u krajnje teškoj situaciji - intubaciji.

Ova bolnica izgleda kao spoj masovnog smeštaja privremenih bolnica i uslova koji postoje u modernim kliničkim centrima. Zapravo, ono po čemu izgleda drugačije je upravo jednoličnost i masovnost, nijedna bolnica nije građena na takav način, za katastrofe poput ove, kada je potrebno lečenje ogromnog broja ljudi. To je nešto o čemu se u Srbiji verovatno sigurno nikada nije razmišljalo, čak ni za vreme ratova.

Posao na uređenju ovog objekta bliži se kraju, ali, dok su jedne sobe tip-top opremljene, na drugom krilu zgrade još su grubi radovi. Sve se radi paralelno, jer rok za otvaranje se bliži - to je već sledeće nedelje. Da ove zgrade neće izgledati baš kao bezlične fabričke hale pokazuje i to što se vodilo račna o oplemenjivanju prostora oko ulaza - već je zasađena i tepih trava.

Zgrada je nedavno priključena na vodovod i kanalizaciju, a Batajnički put je u tom delu još zatvoren. U tamnom, dugom putu za Batajnicu, ova bolnica ne može da se "promaši" i sigurno je da će i ubuduće, kada se rešimo korone, ona biti značajan oslonac našem zdravstvu.

Najavljeno proširenje Batajničkog puta do nivoa bulevara samo pokazuje koliko će industrijska zona Gornji Zemun tek biti važan pojas u gradu koji se nezaustavljivo širi.

Iako nije blizu centru grada, kovid bolnici može lako da se priše i sa auto-puta, jer je od njega udaljena svega nekoliko kilometara, i to od tačke gde se račvaju Novi novosadski put, auto-put za Novi Sad i Obilaznica oko Beograda.

(Telegraf.rs)