Nikad objavljene fotografije iz Hrama Svetog Save: Svedoče o zadivljujućoj lepoti ove svetinje

Ostaće Hram Svetog Save kao svedočanstvo ogromnog podviga našeg naroda, ostaće novim naraštajima, koji će biti ponosni na njegovu veličinu, lepotu i značaj za svakog Srbina i ceo pravoslavni svet

Fotografije koje svedoče o zadivljujućoj lepoti Hrama Svetog Save napravio je lično zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Preporučujemo

On ih je podelio na Fejsbuku, zajedno sa britko ispisanim, konciznim, ali nadahnjujućim tekstom, koji je, takođe, podelio zajedno sa lepim fotografijama.

-  Na vrhuncu Otomanske imperije kada je ova bila nadomak Beča, Srbi su 1594. godine digli Banatski ustanak. Duboko u unutrašnjosti imperije, narod Svetog Save nije zaboravio šta znači sloboda. Na zastavama banatskih ustanika vijorio se lik srpskog svetitelja i arhiepiskopa Save Nemanjića.

Turci su dobro razumeli šta Sveti Sava znači Srbima kada su na vojne barjake istakli njegov lik.

Nakon poraza banatskih ustanika, 1595. Sinan Paša je u Beogradu spalio mošti Svetog Save smatrajući da će tako ubiti slobodarski duh u Srbima.

Pola veka nakon Drugog srpskog ustanka, 1879. godine, moderna Srbija je stala na svoje noge i više nije bilo bojazni od ponovnog turskog osvajanja. Tada se rađa ideja o podizanju hrama Svetog Save na Vračaru. Ideju je dao Srbin katolik iz Dubrovnika Matija Ban, po kome se zove Banovo brdo u Beogradu.

Godine 1895, na jubilej spaljivanja moštiju, osnovano je Društvo za podizanja hrama Svetog Save na Vračaru. Deset godina kasnije, 1905, raspisan je prvi konkurs za izradu projekta. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat su zaustavili poduhvat izgradnje. Konkurs je ponovo raspisan 1926. godine.

Gradnja počinje 1935. u vreme patrijarh Varnave. Temelje je osveštao patrijarh Gavrilo 1939. godine.

Do početka Drugog svetskog rata podignuti su temelji i zidovi do visine 11 metara. Pola veka kasnije, nakon 88 molbi koje je uputio patrijarh German vlastima 1984. uspeva da dobije dozvolu za nastavak gradnje. Sledeće godine patrijarh German ponovo osveštava hramovni prostor i iste godine se nastavlja gradnja hrama.

Pet godina kasnije postavljena je kupola hrama teška 4.000 tona, kojom Hram dobija svoje prepoznatljive konture.

Posle decenije ratova, sankcija, nacionalnog lutanja, 2001. godine, na zalaganje premijera Đinđića, uz blagoslov patrijarha Pavla, formiran je konzorcijum za finansiranje izgradnje hrama.

2004. fasada hrama je završena, postavljena su zvona i prozori.

Trebalo je još 16 godina da se završi enterijer hrama.

Donacijama bratske Rusije i naše države ali i svih dobronamernih pojedinaca, završetak radova na hramu je konačno priveden kraju. Konačno, 2020. godine, u novembru, na Svetu Petku, hram je najzad otvoren za posetioce.

Prilikom posete Srbiji 2014. godine patrijarh ruski Kiril je sažeto objasnio smisao podizanja Svetosavskog hrama, rekavši da je on podignut verom naroda, uprkos tragičnim istorijskim prilikama i onima koji su sprečavali gradnju.

Malobrojni ali bučni protivnci izgradnje hrama Svetog Save, kada već nisu mogli da je spreče, osmislili su lukavu i licemernu propagandu obesmišljavanja hrama prikazujući ga kao veliki promašaj. Glavni njihov argument u pokušaju obesmišljavanja hrama se svodi na jedno: "Krizna situacija".

Kada bismo prihvatili njihove "argumente" pogazili bismo veru i nadu miliona Srba koji su doprinosili izgradnji hrama u najtežim okolnostima, u ratovima, u izbeglištvu, u borbi za egzistenciju, tokom genocida, pod sankcijama, bombardovanjem... Za proteklih 100 godina koliko se hram gradio mi smo bili u konstantnoj kriznoj situaciji i nikada to našem narodu nije bila ni prepreka ni izgovor da kroz izgradnju ovog velelepnog hrama iskaže ljubav i poštovanje prema svome svetitelju Savi.

Malobrojni ali bučni protivnici, oportunisti i sitne duše, stojeći nasuprot težnjama i trudu celog naroda, uskoro će utihnuti.

Njihovi "argumenti" više nikome neće biti bitni. Ostaće Hram Svetog Save kao svedočanstvo ogromnog podviga našeg naroda, ostaće novim naraštajima, koji će biti ponosni na njegovu veličinu, lepotu i značaj za svakog Srbina i ceo pravoslavni svet.", napisao je Vesić.

(Telegraf.rs)