Služen parastos crvenoarmejcima palim za slobodu Beograda
Parastos, održan na inicijativu Grada Beograda, služili su starešina Vaznesenjske crkve jerej Arsenije Arsenijević i starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev
U Vaznesenjskoj crkvi danas je prvi put posle 76 godina održan parastos za 28 crvenoarmejaca, ubijenih tokom borbi za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, u paljbi koju su otvorili nemački vojnici iz bunkera prekoputa ulazne kapije u portu crkve u ulici Admirala Geprata.
Preporučujemo
Devojka nestalog trenera: Bio je nervozan, gledao na sat i kroz prozor, pričao da ima lični problem
Neki građani se žalili da brojevi telefona za reklamacije ne rade, pa je Vesić uživo pozvao Toplanu
Parastos, održan na inicijativu Grada Beograda, služili su starešina Vaznesenjske crkve jerej Arsenije Arsenijević i starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev, a prisustvovali su mu, između ostalih, ministar Nenad Popović, ambasador Rusije Aleksandar Bocan - Harčenko i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Parastosom poginulim crvenoarmejcima, ove godine obeležavanje oslobađanja Beograda počelo je dan ranije, kazao je Vesić novinarima i dodao da je Grad hteo da obeleži događaj u kojem je na jednom mestu brojčano najviše stradalo crvenoarmejaca prilikom borbi za slobodnu prestonicu Srbije.
Prema rečima zamenika gradonačelnika, danas je upravo na tom mestu odata počast svim poginulima u borbi za oslobođenje Beograda, kako sovjetskim i jugoslovenskim borcima, tako i građanima i građankama Beograda.
Vesić je naveo da su te 1944. godine tela 28 crvenoarmejaca bila položena u porti Vaznesenjske crkve i da su im tog dana sveštenici održali parastos i istakao da od tada nikada više taj događaj nije pomenut.
- Ovo je prvi put da se ovaj događaj zvanično pominje i prvi put da smo ponovo održali parastos - naglasio je Vesić.
Kako je naveo, oslobođenje Beograda je jedan od zajedničkih događaja u istoriji ruskog i srpskog naroda, koji je možda i najsvetliji.
- Zajedno smo ratovali, imali zajedničke neprijatelje tokom vekova, ali ono što je važno i što treba pomenuti jeste da nikada nismo bili na različitim stranama. Srpski i ruski narod u istoriji su uvek bili na istoj strani i na našu sreću na pravoj strani, na strani slobode, demokratije - naveo je zamenik gradonačelnika.
Naveo je da ako se procentualno gleda ŠSR je dao najviše žrtava u Drugom svetskom ratu, a posle Sovjetskog saveza to je bila Jugoslavija, a u Jugoslaviji najviše srpski narod.
- I zato se ovih dana sećamo ne samo oslobođenja Beograda od nacista, već se sećamo zajedničke borbe sovjetskih i jugoslovenskih snaga, zajedničke borbe srpskog i ruskog naroda i to samo pokazuje da je naše prijateljstvo zasnovano na krvi, na čvrstim temeljima i da ga je nemoguće ikada pokvariti - istakao je Vesić.
Ambasador Bocan-Harčenko je izrazio beskrajnu zahvalnost predsedniku Srbije, rukovodstvu Srbije i Grada Beograda što gaje sećanje i tradiciju na zajedničku borbu Rusije i Srbije i sećanje na preminule crvenoarmejce u Srbiji.
Veruje da je sada uspostavljena tradicija sećanja na taj tragičan događaj koji se desio dan pre nego sto je Beograd oslobođen, tragičan slučaj koji slikovito pokazuje zajedničku borbu i zajedničke žrtve.
- Uvek smo bili na pravoj strani istorije i to zajedno, što nas obavezuje da gajimo slobodarske tradicije, da gajimo sećanje na preminule koji su nam dali mogućnost da živimo u miru i ovo nas obavezuje - i Srbiju i Rusiju, da gradimo naše partnerstvo, saradnju i da i dalje idemo na pravoj strani istorije rame uz rame - poručio je Bocan - Harčenko.
Ministar Popović je ukazao na to da kako su 1944. Rusi bili zajedno sa Srbima tako su i danas ponovo zajedno.
- Srbija i Rusija su uvek štitile svoju slobodu, istinu i pravdu. Tako je bilo i u Drugom svetskom ratu i životi ovih 28 junaka, mučenika, su zalog naše buduće saradnje i nikada niko i ništa neće moći da poremeti izvanredne odnose koje Srbija i Rusija imaju danas, a danas imaju istorijski najbolje odnose. Siguran sam da će tako biti i u budućnosti - kazao je Popović.
Samo dan pre oslobođenja Beograda 1944. godine, u jutarnjim časovima, jedna od jedinica Crvene armije imala je zadatak da se iz ulice Kneza Miloša probije prema Savskom mostu kroz ulicu Admirala Geprata, a 28 vojnika u jurišu nastradalo je pre nego što je bunker osvojen.
Tela 28 poginulih mučenika bila su položena u portu Vaznesenjske crkve, odakle su preneta na Groblje oslobodilaca Beograda, gde su i sahranjeni.
(Telegraf.rs/Tanjug)