Bio je siromašno dete i dolazio u beogradsko Svratište: Ostvarila mu se želja, sad on pomaže drugima

Kaže, ništa ga ne usreći tako kao osmeh deteta kome je neko pomogao

Izgubljeni među koracima, sami, nemoćni - deca koja rade na ulici i koju obilazimo u gradskom sivilu, potpuno drugačije izgledaju kada ih vidite u "Svratištu", mestu za igru, učenje, zajedničku kuću za beg od siromaštva. Tu im se vraća detinjstvo, počinju da se rađaju snovi. San Emira Kadrijevića, koji sada ima 24 godine, bio je da postane - učitelj.

Preporučujemo

I danas Emir i dalje boravi u "Svratištu", ali ravnopravno sa socijalnim radnicima, kako ih deca zovu "nastavnicima".

Beg od surove stvarnosti nalazio u svratištu kada je bio dete. Možda mu je baš tu neko po prvi put postavio pitanje: "Šta želiš da budeš kada porasteš?". To su bili vaspitači, koji daju sve od sebe da ovoj deci pokažu da im sudbina nije zakovana za jedan put, da su snovi dozvoljeni, a život pruža i različite mogućnosti.

- Pre sam bio korisnik "Svratišta", tada sam imao 8 ili 9, 10 godina. Dolazio sam kao ova deca što sada dolaze ovde i onda oni su mene pitali šta bih ja hteo da budem kad porastem, čime bih voleo da se bavim. Ja sam rekao da bih voleo isto da budem nastavnik kao oni, jer mi je to stvarno želja i oduvek sam želeo da mi se ostvari taj san, da radim kao oni, da pomažem i deci i ljudima... I jako mi je drago da mi se to ostvarilo - priča Emir.

Dok je grupa dece pomno posmatrala gosta koji ih je na radionici učio pogramiranju, Emir nikoga nije ispuštao iz vida. Čim bi se neko izmakao ili bio bučan, on bi ga brižljivo uhvatio i primirio. Stopio se s njima, kao jedno veliko dete, ali mališani ga tako i doživljavaju, kao svog starijeg drugara.

- Moj zadatak je ovde da ja dajem deci stvari, da se kupaju da brinem o njima, da se ne biju, da pazim kako se ponašaju, da ih učim lepom ponašanju, držim im razne radionice, da na primer nesto nauče - ispričao nam je Emir.

Kaže, ništa ga ne usreći tako kao osmeh deteta kome je neko pomogao.

- Najviše sam srećan kad oni nešto dobiju, što, na primer, vole, i onda vidim da su mnogo sećni, to vidim na njihovim licima. Kada su oni srećni onda sam srećan i ja - ispričao nam je Emir.

On je završio osnovnu školu i potom obuku za konobara i tako trasirao sebi drugačiju budućnost. A uloga učitelja za njega je, definitivno, ispunjenje sna.

Kako nam je kazala koordinatorka Svratišta Mina Lukić, promene koje vide kod dece su velike - posebno kada je reč o socijalizaciji i obrazovanju. Međutim, pravi efekti videće se tek na deci današnjih korisnika svratišta, kada ih oni budu podizali sa svešću da u životu postoji i mogućnost drugačijeg izbora, da ne mora sve da izgleda onako kako jeste u njihovom okruženju. Emir je, možda, najsvetliji primer takve promene.

Koliko talenta imaju ova deca, pokazuje i linjenice da je fotografije našeg reportera, koji razgovara sa Emirom, napravila mala A, učenica četvrtog razreda.

Pozajmili smo joj aparat, a ona je tokom kratkog razgovora uradila fotografije iz različitih uglova.

I druga deca rado su se "igrala" sa našom kamerom, a deo njihovih slika možete videti i u galeriji (one koje su potpisane sa: "Korisnik svratišta").

(Telegraf.rs)