Potpisan sporazum za projekat rane najave protiv poplave

Vesić je rekao da su bujične poplave najveća prirodna nepogoda na teritoriji Beograda

Predstavnici Grada Beograda i Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) potpisali su danas sporazum o saradnji u realizaciji projekta uspostavljanja sistema rane najave za poplave na vodama drugog reda na teritoriji grada Beograda.

Preporučujemo

Sporazum su u Starom dvoru potpisali zamenik gradonačelnika Goran Vesić i direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić, u prisustvu pomoćnika gradonačelnika Andreje Mladenovića.

Vesić je rekao da su bujične poplave najveća prirodna nepogoda na teritoriji Beograda, piše Tanjug.

- Potoci koje možete da preskočite u jednom koraku postanu nemani koje nose kuće i odnose ljudske živote u roku od nekoliko sati. Zato je za nas ovaj sistem neophodan i važan i predstavlja istorijsku stvar - rekao je Vesić.

Naveo je da taj sistem ne znači da poplava u Beogradu neće biti jer je reč o prirodnoj nepogodi, ali da ćemo bolje kontrolisati i biti spremniji da se borimo da tom nepogodom.

- Ovo će nam omogućiti da na vreme možemo da budemo, u saradnji sa RHMZ-om, upozoreni da će određeni vodotok drugog reda porasti iznad normalnog nivoa što znači da ćemo na vreme moći da evakuišemo građane, ukoliko za tim ima potrebe, a ne da to radimo kada voda uđe u njihove kuće - rekao je Vesić.

Kako je dodao, ovaj sistem će omogućiti da se na vreme, tamo gde je neophodno, postave džakovi i druge vrste vanredne odbrane od poplava, odnosno da će moći preventivno da se reaguje.

Istakao je da je ovaj projekat važan jer će omogućiti da Grad Beograd, prvi put upravlja svojim vodotokovima.

Nikolić je rekao da će se potpisivanjem današnjeg sporazuma Gradu Beogradu omogućiti dostupnost svim raspoloživim podacima i prognostičkim produktima, kao i prikupljanje i aktiviranje podataka iz dopunske mreže meteoroloških i hidroloških stanica Beograda, uz privremeno ustupanje zavodskih resursa dok Beograd ne nabavi svu potrebnu opremu.

- Projekat između ostalog predviđa i naš zajednički rad na unapređenju radarskih merenja i osmatranja, kao i primeni novih tehnologija - dodao je Nikolić.

Mladenović je precizirao da postoje tri vodna područja, 19 vodotokova prvog reda i 192 vodotoka drugog reda.

- Za prvi red su nadležni Republika i JVP ''Srbijavode'', a za drugi Grad Beograd. Beograd je grad koji ima veliki broj malih potoka i reka, koje u vreme jakih i obimnih padavina postaju bujične reke i stvaraju velike probleme - rekao je Mladenović.

Naveo je da je projekat zamišljen tako da bude izveden u nekoliko faza i dodao da je prvom fazom obuhvaćeno osam slivova, što je trećina vodotokova drugog reda.

Kako je pojasnio, projektom su predviđena dva nivoa realizacije - prvi se odnosi na hidrološke stanice koje mere brzinu vodotokova drugog reda, a drugi na kišomerne stanice koje mere nivo padavina.

Naveo je da RHMZ ima dosta hidroloških stanica u Srbiji i na teritoriji Beograda, da su kišomerne stanice raspoređene na mestima gde ne mogu da budu ugrožene delovanjem spoljnih uticaja, te dodao da će se postavljanjem i instalacijom 20 kišomernih stanica dobijati podaci sa terena.

- Struka iz RHMZ treba da obradi te podatke, a obrađeni podaci će se potom slati Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, preduzeću ''Srbijavode'' i Štabu za vanredne situacije. Na osnovu tih podataka, sa drugim institucijama donosimo odluku o izdavanju upozorenja ili određenih mera koje su važne kako bi se evakuisali ljudi i materijalna dobra - dodao je Mladenović.

(Telegraf.rs)