Ubiću se, iseći ću vene, popiću lekove: Zašto su sinoć tinejdžeri pretili roditeljima da će se ubiti

- Možda je to čista slučajnost, ali jeste nešto što je iznenađujuće i specifično bilo za ovu noć za nas - kažu doktori

Hitna pomoć u Beogradu je noćas imala specifičnu noć, jer su imali pet poziva od roditelja dece koja su ili pretila samoubistvom ili bila u alkoholisanom stanju. 

Preporučujemo

Jedno dete je, naime, reklo da će se ubiti, drugo je pretilo da će to isto učini, ali tako što će iseći vene, treće da će popiti veću količinu lekova...  Sve su bili stariji adolescenti...

Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći navela je za Telegraf.rs da ne znaju šta je to moglo da se dogodi te da imaju toliki broj takvih poziva, a po sredi, kako kaže, može biti i čista slučajnost.

Kaže i da to ne znači da se iza svega krije neko mentalno oboljenje, ali da treba da ovakvo ponašanje treba da nam bude signal da je to njihov apel u pomoć.

- Ne znamo šta se to noćas desilo. Možda je to čista slučajnost, ali jeste nešto što je iznenađujuće i specifično bilo za ovu noć za nas. Ti pokušaji samoubistva, zapravo, predstavljaju apel: "Pomozi mi". Mi smo to povezali sa stresom, sa pričom da li će biti trećeg pika korona virusa, da li ćemo ostati bez posla. Sve što odrasli preživljavaju može da se prenese i na njih. Ovo je apel za roditelje da obrate pažnju i da shvate ozbiljno njihove apele, da im je potrebna pažnja - kazala je dr Ivana Stefanović za naš portal i dodala da su sva deca prevezena u nadležnu zdravstvenu ustanovu.

Sa druge strane, doc dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike "Laza Lazarević" kaže za Telegraf.rs da ne možemo govoriti o nekim specifičnim razlozima kada je reč o povećanom broju poziva roditelja adolescenata, koji su pretili samoubistvom, u toku jedne noći. 

- Sama adolescencija je posebno osetljivo razdoblje života i odlikuju ga, osim formiranja stabilnog i trajnog identiteta, sklonost depresivnim stanjima, različiti poremećaji ponašanja, ali i autodestruktivnost, koja se manifestuje kroz samopovređivanje, sklonost rizičnim ponašanjima, kao što su zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, nebezbedni seksualni odnosi, brza vožnja, i pokušaji samoubistva - kaže Stašević Karličić.

Ona dodaje da je važno naglasiti da svaki pokušaj samoubistva, bez obzira na to koliko nekada bezazleno izgledao, moramo shvatiti ozbiljno.

- Bilo koji oblik autodestrukcije kod mladih ljudi, najčešće, nije usmeren protiv života, već predstavlja pokušaj odbrane od nepodnošljivih unutrašnjih stanja ili osećanja. Stoga je pravovremeno javljanje za pomoć profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja od ključnog značaja za prevenciju samoubistva -objašnjava naša sagovornica.

Teško predvidivo 

Na pitanje kako prepoznati ovakva ponašanja kod dece i sprečiti da dođe do najgorih situacija, ističe da je samoubistvo u grupi mladih najčešće impulsivno, a samim tim i teško predvidivo.

- Naravno da postoje znaci upozorenja na koje roditelji, porodica, školska sredina i vršnjačka grupa moraju obratiti pažnju, a to su: povlačenje u sebe, ćutljivost, napetost, promenjlivo raspoloženje, različita rizična ponašanja. Adolescenti su posebno osetljiva grupa, s obzirom na to da u skladu sa svojim uzrastom i razvojnom fazom, dramatično doživljavaju ono što im se događa, teško podnose neuspehe, odbacivanja, razdvajanja... Stvaranje atmosfere poverenja, razumevanja i tolerancije, otvorena komunikacija, prihvatanje promena, u porodičnom sistemu je baza podrške mladima, a svakako da je pomoć školskog psihologa, psihijatra i generalno zdravstvenog sistema uvek dostupna svima - podseća doc der Karličić Stašević.

(Telegraf.rs)