Beograd je bio paralisan: Vozili smo se od Novog Beograda do Žarkova, ovako smo prošli

Izbegavajte da izlazite ako apsolutno ne morate

Reke na ulicama, semafori koji trepću žuto i automobili koji stoje sa strane sa upaljena sva četiri migavca scene su koje ste mogli da vidite na početku ove radne nedelje na ulicama glavnog grada zbog nevremena koje je pogodilo Beograd.

Preporučujemo

Oni koji su kišu i grad koji su se sljuštili na prestonicu videli preko malih ekrana ili društvenih mreža su se možda šokirali. Rešili smo da vam pokažemo kako to izgleda iz prve ruke, sa pozicije vozača, odnosno suvozača putničkog automobila.

Oluja koja je oko 19 sati i 15 minuta pogodila Beograd, iznenadila je mnoge Beograđane, sudeći po onome što smo mogli da vidimo na sportskim igralištima u blokovima gde je još bilo i dece i odraslih.

Ako su meteorolozi i znali da nam se spremaju padavine poput onih koje smo videli i preživeli prošlog juna (setimo se samo fotografija i kolone sa auto-puta), ljudi koje smo zatekli na ulici, ovako nešto nisu očekivali.

Nismo ni mi, novinari, i baš zbog toga je put od Novog Beograda do Žarkova delovao kao da traje večno, a usput je bio i zaista strašan.

Autokomanda i Braće Jerković pod vodom

Autokomanda je pod vodom, Braće Jerković takođe, a možemo slobodno da vam kažemo - izbegavajte da izlazite ako apsolutno ne morate. Ako i morate, onda bar to učinite sa dobranim iskustvom za volanom jer snimci koji su pred vama i vožnja po ovakvom vremenu nisu mačji kašalj.

U Jurija Gagarina smo na nekoliko mesta zatekli semafore koji su se pokvarili zbog oluje i dobro je što nema gužve jer bi bilo kolapsa.

Međutim, i u ovakvim okolnostima ima onih koji misle da mogu da voze brže od 30, 40 kilometara na čas pa su prolazili pored našeg auta sa 50ak na sat što je, verujte, delovalo kao da jure 120.

Talas koji vam bace na šoferšajbnu vas u roku od dve, tri desetinke potpuno dezorjentiše i jedino vas smirenost može održati na pravcu dok vaši brisači ne odrade posao i skinu talas.

Drugi problem se javio pri penjanju na Most na Adi. Svuda je voda i točkovi je presecaju kao velike bare (jezera), ali ovde je prosto ima više.

Imate problem da se uključite jer ne vidite linije i onda idete po osećaju. Zbog toga morate dobro da pazite u svim retrovizorima šta se dešava jer u suprotnom lako može da dođe do nezgode.

Zlatno je pravilo da uvek znate šta radite za svojim volanom, ali nikad ne znate šta neko drugi radi za svojim. Most na Adi je sam po sebi ok, ali već spust sa njega na put koji vodi pored šoping mola i Ade Ciganlije je izazov.

Svi idu polako, ali dobro morate da odmerite hoće li vas neko pustiti. Vode ima poprilično duž čitavog tog puta do isključenja za Čukaričku padinu i Žarkovo. Tu vode ima najviše i zaista ne preporučujemo onima koji imaju niže automobile da uopšte prolaze.

Tu smo zatekli nekoliko automobila sa upaljena sva četiri migavca, a jedan Fiat Punto je čak bio napušten nasred puta. Pregazio je branik i prosto ostao tu. Da li ga je voda nanela ili se pokvario, ne znamo sa sigurnošću, ali je tu.

Nešto je bolja situacija kada se penjete uzbrdo, ali je suštinski svaka "uvala" problematična, a po ovakvom vremenu generalno treba po svaku cenu izbegavati izlazak napolje, a kamoli vožnju.

(M. Lj.)