Urbanisti su posebnu pažnju pridavali ovoj ulici: Obilićev venac bio je raj za pešake još pre rata

Nacistička vojska je ovaj potez koristila kao mesto za smeštaj svojih oficira i njihovih automobila

Obilićev venac odnedavno je prava oaza za pešake, ali ideja da ova centralna ulica bude prilagođena za pešake mnogo je starija od saobraćaja kakav danas poznajemo - krcatih ulica, žutih traka, semafora...

Preporučujemo

Uređenje Oblićevog venca i njegovo pretvaranje u pešačku ulicu započeto je još dvadesetih godina prošlog veka, kada je Uprava Grada Beograda naložila radove kojima je grubu kamenu kocku trebalo betonirati, napraviti trotoare i od ovog poteza načiniti gotovo pandan paralelnoj Knez Mihailovoj, piše fejsbuk stranica Kaldrma BGD.

Taman što su radovi privedeni kraju i Oblićev venac postao ugledna ulica kojom je dominirao novi moderni hotel Mažestik, izbio je Drugi svetski rat i započeta okupacija. Nacistička vojska je ovaj potez koristila kao mesto za smeštaj svojih oficira i njihovih automobila.

Posle Drugog svetskog rata sagrađena je jedna od prvih javnih garaža, 1975. godine, a sama ulica je pretvorena u saobraćajnicu. Kada je Knez Mihailova zatvorena za saobraćaj motornih vozila, Obilićev venac je nastavio da služi za parkiranje onih koji ne nađu mesta u garaži, oduzimajući "šmek" ovoj ulici bliznakinji popularnog "Kneza".

Tek prema urbanističkom planu iz 1986. godine predviđeno joj je vraćanje funkcije "pešačke zone". Međutim, iako je 1988. godine po tom planu temeljno rekonstruisana Knez Mihailova, popularni "Obilić" je nastavio da bude zakrčen automobilima i saobraćajem, bar u većem delu, dok je u manjem polako postajao svojevrsni plato na kome su se pojavili brojni kafei i ostali ugostiteljski lokali, kao prvi znak dolaska drugačije dimenzije na Obilićev venac - prave pešačke zone.

(Telegraf.rs)