Jedna grančica vrbice, užurbani koraci i ništa od zvončića, venaca i šarenila: Pusta Lazareva subota
Posetili smo jednu staru crkvu na periferiji grada, u Batajnici, i zatekli pusto dvorište
Trobroji novina, pune kese robe, redovi ispred prodavnica, gužve na ćoškovima, krkljanac na semaforima. Ne, još nije pravoslavni Veliki petak. Ovo je samo "generalna proba" Vaskrsa pod policijskim časom i još nešto - ovoga puta je Lazareva subota "pala" u petak, jer sutra će crkveno dvorište biti zaključano.
Posetili smo jednu staru crkvu na periferiji grada, u Batajnici, i zatekli pusto dvorište. Nema dece, zvončića, venaca, šarenila, graje, osmeha ni selfija. Nema mirisa tamjana.
Vrata su otvorena, ali ljudi sa maskama uglavnom samo prolaze kraj crkve, prekrste se i pružaju dalje korak ka semaforu.
Ljudi zastaju i kraj umrlica, čitaju, da li među desetinama imena ima i nekoga koga su poznavali.
Poneko uđe, kupi i zapali sveće. Prodaju se i zvončići u crkvenoj prodavnici, ali čini se, niko na njih sada ne obraća pažnju.
- Vrbica je osveštana i nalazi se u crkvi, ko želi može da je ponese. Sveštenik će sutra služiti liturgiju u dvorištu - kratko nam je kazala prodavačica.
Naravno, molitvi će moći da prisustvuju samo oni koji u tom dvorištu stanuju - sveštenik i porodica. Ipak, svaki vernik sa molitvom u srcima može uveličati Lazarevu subotu od svoje kuće.
U crkvi se nalaze i obaveštenja o merama koje se preduzimaju u toku epidemije korona virusa, o potrebnoj razdaljini, načinu obavljanja bogosluženja, kućnim posetama pričešća radi...
Verske potrebe prilagođene su neviđenoj vanrednoj situaciji, kakve nije bilo ni tokom rata.
Ipak, vrata crkve su otvorena, osveštana vrbica čeka, a svako ko poželi da se osami u kratkoj molitvi, može ući u beogradske crkve do popodneva, kada počinje šezdesetočasovni policijski čas.
(M. B.)