Kako bi mogla da izgleda izolacija Beograda zbog korona virusa? Ovako su to uradile Italija i Kina
Pored mera zabrane odnosno ograničenog kretanja u okviru policijskog časa, samim tim i smanjenja kontakata, izolacija opština je predstavljena kao moguća mera u cilju agresivnog suzbijanja epidemije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sastanka sa kriznim štabovima i stručnjacima iz Kine rekao da, u cilju suzbijanja epidemije korona virusa, postoji mogućnost da čak 10 od 17 beogradskih opština budu izolovane.
Pored mera zabrane odnosno ograničenog kretanja u okviru policijskog časa, samim tim i smanjenja kontakata, ovo je predstavljeno kao moguća mera u cilju agresivnog suzbijanja epidemije.
- Mi smo razmišljali o tome da pre svega izolujemo Beograd. Tačnije, 10 od 17 beogradskih opština, 10 centralnih opština koje predstavljaju žarište. To ćemo uraditi čim bude bilo potrebe za tim. Da li će to biti sutra ili prekosutra, nije bitno - rekao je on.
Mere izolacije su ključne u borbi protiv širenja virusa i to je na primeru pokazala Kina u kojoj je sve i počelo. Budući da se virus veoma brzo širi, pre svega je insistirano na samoizolaciji, odnosno na smanjenom broju kontakta.
Kako je epidemiolog dr Predrag Kon, merama zabrane kretanja sada ima manje kontakata i Srbija je uspela da održi određeno zaravnanje epidemijske krive, a merama koje su predstavljene juče će početi "agresivno suzbijanje epidemije" pa je ideja da se testiraju svi kontakti.
On je dodao i da mogućnost izolacije Beograda kao žarišta epidemije ne vidi kao neophodnu za sada.
Kako zvanična odluka o tome još nije doneta i tek je u razvoju, od Grada i Ministarstva odbrane nismo mogli saznati više detalja o tome kako bi eventualna izolacija celih opština izgledala.
Kako je to uradila Kina?
Kako je sve krenulo iz Kine, odnosno grada Vuhan u provinciji Hubej, do tada još nepoznati virus uzeo je maha i pre nego je registrovan. Prvi slučaj zaraženog desio se još 17. novembra 2019. godine. Broj zaraženih premašio je 130 do 20. janura, a dva dana kasnije usledile su drastične mere.
U toku noći između 22. i 23. januara, stanovnici grada Vuhana, koji broji više od 11 miliona stanovnika, obavešteni su da je od sutradan njihov grad pod karantinom.
Idućeg dana od 10 sati ujutru sav javni saobraćaj bio je u potpunosti obustavljan nije radio ni metro, ni aerodrom, ni železnica. Zabranjeno je bilo čak i kretanje privatnim vozilima.
Niko nije mogao da uđe ili izađe iz grada, a na izlazima postavljene su barikade. Sve prodavnice su zatvorene, osim onih koje prodaju hranu ili lekove, a škole i univerziteti su obustavili rad na neodređeno vreme.
Ubrzo su i druge oblasti uvodile slične mere ograničavanja kretanja. U jednom trenutku 180 miliona dece širom Kine nastavu je pratilo preko nacionalne televizije.
Pooštravanje mera
Vremenom su se mere u Vuhanu pooštravale. U početku je izlazak iz domova bio dozvoljen, ali u nekim oblastima ograničavan je na jednog člana porodice na svaka dva dana i to samo radi kupovine potrepština. Zvaničnici su odlazili od vrata do vrata zbog zdravstvenih pregleda, a svi za koje se sumnja da su bolesni morali su u izolaciju.
Zbog takve mere javio se nedostatak kreveta ali i lekara pa su kineske vlasti angažovale doktore iz cele zemlje i poslali ih u Vuhan. Tamo su, neverovatnom brzinom, izgrađene montažne bolnice i karantini u roku od nekoliko dana. U Vuhanu su radnici iz cele Kine radili dan i noć, spavali na gradilištima sa jedinom zaštitom u vidu maski.
U borbi protiv virusa angažovana je i vojska koja je patrolirala ulicama, kao i policija koja je hapsila sve koji krše karantin.
Kako je to uradila Italija?
Kako je epidemija korona virusa krenula rapidno da se širi ovim evropskim gradom, italijanski premijer Đuzepe Konte 9. marta saopštio je da će cela Italija biti blokirana, odnosno da će se naći u karantinu. Njegov dekret odnosi se na sve provincije u Italiji.
U tom trenutku Italija se nalazila odmah iza Kine po broju obolelih, dok je za nešto više od dve nedelje sada vodeća zemlja u svetu i po broju zaraženih i po broju umrlih od ove pošasti.
Građanima je dozvoljeno samo kretanje u hitnim slučajevima, kod lekara i na posao, zabranjena su sva javna okupljanja i otkazani svi događaji.
Jedna od mera je i da građani ne mogu da napuštaju provincije u kojima žive, osim u slučaju posla ili zdravstvenih razloga, ali u tom slučaju moraju imati potvrdu nadležne medicinske ustanove. Građani tada moraju da pokažu sertifikat o dozvoli koja se može pronaći na internetu, a lažni se kažnjavaju zakonom.
Što se tiče transporta on se odvija normalno, ali građani mogu da putuju ukoliko se pridržavaju pravila. Autoputevi, aerodromi, železničke i autobuske stanice normalno funkcionišu. Policiija proverava sertifikate ljudima koji imaju dozvolu za putovanja van svoje opštine.
Zatvoreni su svi univerziteti i škole.
Prvobitno je odluka o zatvaranju važila do 3. aprila, ali je usled širenja virusa, njeno važenje produženo do 9. Profesionalni kursevi, masteri i obuke su takođe obustavljeni, osim onih koji se tiču zdravstvene profesije. Vlasti u Italiji poslale su preporuku obrazovnim ustanovama da pruže obrazovne aktivnosti onlajn, odnosno putem interneta. Sastanci rukovodilaca su takođe odloženi.
Zatvoreni su bioskopu, pozorišta, diskoteke, pabovi, muzeji, zabranjeni su svi kongresi i sastanci, a barovi i restorani mogu da budu otvoreni do 18 časova.
Takođe otkazana su sva sportska dešavanja.
Ukoliko neka osoba prekrši uspostavljena pravila, rizikuje zatvor u trajanju od tri meseca i novčanu kaznu od 206 evra. Konteov dekret takođe predviđa i strožije kazne u određenim slučajevima, ako recimo zaraženi napusti karantin.
(A.T.)