U ovaj autobus nepristojno je ući, a ne javiti se vozaču. Nema okretanja glave, ni slušalica u ušima

"Miša je stidljiv, bate, ne voli televiziju (smeh). Al' imamo i Sokola vozača. Daj, okreni se, Soko. Sokoleee"

"Ooo, Sokole, zdravo, Sokole. Kad si pre stigao" obratio se vozaču jedan grlati putnik koji je, izgleda, morao malo i da potrči.

Preporučujemo

"Ili voziš, ili ne voziš", prijateljski mu odvraća vozač.

Na sledećoj stanici, ulazi još jedan putnik i viče "De si, Sokole!".

Ovaj bus ide na oko 45 minuta, prolazi raznorazne sokake, krivine, prašnjave stanice, obilazi stare industrijske gigante, odavno obrasle ograde, provlači se ispod mostova i staje pored starih, predratnih kućica.

Ako baš i niste stigli do stanice (koje su često skučene i improvizovane), dovoljno je da mahnete vozaču. I naravno, nepristojno je ući i majstoru ne reći "Dobar dan".

Gde još u Beogradu može da se nađe takav prevoz, da se i sa daljim komšijama ljudski i ispričate na putu do kuće, a da vozač maltene za svakoga zna gde stanuje.

Ako mislite da smo zabasali "Lastom" negde u Maloj Ivanči, Koraćici, Vraniću... varate se. Provozali smo se linijom 60 privatnog prevoznika, na relaciji Zeleni venac - Novi Beograd.

Ovaj minibus prolazi kroz Staro sajmište, a potom izlazi na deo Savskog keja gde još živi mirno, predratno naselje, sa nekoliko mirnih ulica i skromnim domovima iza kojih se izdižu elitni hoteli i poslovni centri.

Dalje prolazi ispod Gazele, starog i novog Železničkog mosta, pored nekadašnjeg vodoprivrednog giganata JRB, pa sve do Buvljaka i, zatim prema starom Brodogradilištu, pored kompleksa GP "Rad" i trošnih baraka, do same novobeogradske Toplane.

Za petnaestak minuta stiže se od Buvljaka do Zelenog venca, trasom na kojoj nema gužve, ni na putu, a ni u busu. Skupi se pet, šest, najviše deset putnika, komšija, koje se međusobno poznaju, razgovaraju i pozdravljaju.

To nisu ona umorna lica otuđenih putnika, koji čuvaju svoje torbe od džeparoša i izbegavaju kontakt sa nepoznatim osobama. Sa njima se možete ispričati, našaliti i slatko nasmejati.

- Miša je stidljiv, bate, ne voli televiziju (smeh). Al' imamo i Sokola vozača. Daj, okreni se, Soko. Sokoleee - raspričali su se putnici kada smo uključili kameru.

I o čemu se sve priča na putu od kuće do posla?

- Slušaj, pošto smo mi starija generacija, pričamo o svemu osim o seksu - kazao je jedan gospodin i nastao je smeh.

Samo se jedna gospođa malo pobnunila. Šta sad ima, kaže, da se snimamo.

Linija 60 i njena trasa slika je nekih starih vremena, života naselja koje je nekako izbeglo blokovsku podelu, betonske solitere i staklene zgrade, koje su od Novog Beograda napravile metropolu.

U videu na početku teksta možete pogledati delić atmosfere iz jedne vožnje ovom neobičnom beogradskom linijom. Saznaćete zašto vozača zovu Soko.

Video: Ovako se čiste autobusi Konzorcijuma privatnih prevoznika

(Mateja Beljan)