Novi urbanistički plan uređuje fasade u Beogradu: Od 2021. godine nova pravila za spomenike kulture

Novim urbanističkim planom Grada Beograda jasno će biti definisani objekti koji su spomenici kulture

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će novim generalnim urbanističkim planom Grada Beograda, koji će stupiti na snagu 2021. godine, biti uvedena nova pravila kada su u pitanju objekti koji su proglašeni spomenicima kulture i očuvanje prostorno kulturno-istorijskih celina grada Beograda.

- Vlada Srbije nedavno je Terazije proglasila prostorno kulturno-istorijskom celinom. Osim ove, Beograd ima već proglašene kulturno-istorijske celine kao što su Dositejev licej, područje Knez Mihailove ulice, Topčider, Kosančićev venac, Skadarlija, stara Gročanska čaršija i Svetosavski plato - istakao je Vesić gostujući na Studiju B.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, novim planom jasno će biti definisani objekti koji su spomenici kulture, a Zavod za zaštitu spomenika ubrzano će raditi na elaboratima za njihovo proglašenje spomenicima kulture.

- Ove i naredne godine više objekata proglasićemo spomenicima kulture nego prethodnih 25 godina zajedno. Ko poslednjih decenija nije hteo da radi svoj posao i zašto, ne znam, ali to ćemo ispraviti. Na taj način ćemo ove objekte sačuvati za istoriju. Kada su u pitanju objekti koji nisu spomenici kulture, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, biće uvedeno pravilo da na izgled fasade saglasnost daje Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda kako bi se, iako su novi, uklopili u postojeću celinu. Neće više biti moguće da na Kosančićevom vencu ili u Krunskoj ulici nikne staklena fasada ili ona koja liči na lego kocke, što se inače dešavalo ranije. Osim toga, postojaće obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe, odnosno neko drugo umetničko delo - pojasnio je Vesić.

On je podsetio na to da je između dva rata tako bilo u Beogradu.

- Kako je to izgledalo, videćete ako prošetate Kosančićevim vencem. Recimo, na Igumanovoj palati nalazila se kompozicija „Sima Igumanov i siročad”, rad vajara Lojze Dolinara, koju sada obnavljamo, jer su je porušili posle Drugog svetskog rata. Kao što su uništili Korunovićevu divnu fasadu na zgradi Pošte u Savskoj ulici. Na ovaj način grad će biti lepši, a arhitekturom ćemo doprineti razvoju vajarstva, kako je inače bilo nekada. Nekada su arhitekte i vajari zajedno radili na projektima - kazao je Vesić.

On je dodao da će se na narednoj sednici Skupštine grada, koja će biti održana početkom marta, pred odbornicima naći odluka da svi investitori koji grade na skelama moraju da imaju zastore sa odštampanim umetničkim delima Narodnog muzeja. O tome je postignut dogovor sa Narodnim muzejom, precizirao je Vesić, i dodao da će svi investitori sa linkova na sajtu Grada Beograda i Narodnog muzeja moći da besplatno „povuku” slike umetničkih dela.

Vesić je rekao da će to ubuduće biti obaveza svih investitora, jer se to radi svuda u svetu.

- Kako izgleda kada se slike umetničkih dela odštampaju na zastorima fasada, građani su mogli da vide kada smo rekonstruisali fasade. Većina građana bila je oduševljena. Sada će takve slike biti na svim objektima koji se grade ili rekonstruišu, a ne samo na onima koje radi Grad  - rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika Beograda je ranije najavio da će Grad Beograd ove godine, posle više decenija, početi da otkupljuje umetničke slike.

- Ponosan sam jer Grad Beograd izdvaja oko tri odsto budžeta za kulturu, a ta izdvajanja će u narednim godinama biti još veća, i do četiri odsto - zaključio je Vesić.

(Telegraf.rs)