Terazije su od danas kulturno-istorijska celina Beograda

Zabranjuje se gradnja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta Terazija, napominje se u vladinoj odluci

Vlada Srbije utvrdila je Terazije za prostorno kulturno-istorijsku celinu Beograda, što znači da bez posebnih dozvola na tačno definisanim objektima i parcelama unutar ovog prostora od 23 hektara u centru glavnog grada, neće biti mogući građevinski radovi.

I do sada su na ovom potezu u "srcu" glavnog grada važila stroga pravila gradnje, a odlukom Vlade Srbije, dodatno su označene parcele, spomenici, skulpture, objekti, odnosno način kako da se sačuva izgled Terazija.

Preporučujemo

U dokumentu se po tačkama navodi šta je sve pod zaštitom države i nadležnih ustanova, a kaže se da su, na primer, dozvoljene intervencije u okviru parternog uređenja, poput ozelenjavanja, popločavanja i opremanje urbanim mobilijarom.

Kada je reč o uređenju Terazijske terase, sve intervencije moraju biti planirane na osnovu arhitektonsko-urbanističkog konkursa, a ova odluka stupa na snagu 25. januara.

- Dozvoljene aktivnosti u prostoru moraju biti u funkciji očuvanja i unapređenja kvaliteta same lokacije i isticanja njenih vrednosti kao jednog od najznačajnijih segmenata prostorno kulturno-istorijske celine - navodi se u odluci Vlade Srbije.

Takođe, kaže se da je potrebno izgled unutrašnjih dvorišta rešavati u zavisnosti od njihove namene, pojedinačno, a ističe se i značaj uređenja manjih neuređenih prostora u okviru javnih površina i zajedničkih dvorišta, takozvanih "urbanih džepova".

Za svaku novu izgradnju u okviru ove prostorno kulturno-istorijske celine, odlukom se nalaže da se izradi Studija uticaja na kulturno nasleđe.

Zabranjuje se gradnja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta Terazija, napominje se u vladinoj odluci.

S druge strane, kada je reč o izgradnji javnih objekata i uređenju javnih prostora, obavezno je, ističe se, raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog konkursa.

Obzirom da se u ovom delu centra Beograda nalazi niz zaštićenih objekata, nedležni moraju da za svaki pojedinačni slučaj postavljanja reklama na njih definišu i pravila, odnosno, ograničenja.

Na prostoru Terazija nalaze se neki od najznačajnijih objekata koji imaju status kulturnog dobra glavnog grada Srbije, poput zgrade Starog i Novog dvora, Hotel Moskva, Palata Anker, Palata Atina, Igumanova palata, Palata Albanija, Zgrada druge ženske gimnazije...

(Telegraf.rs/ Tanjug)