Novi izazov "Drvo za Beograd": Sadite da bismo imali zeleniju i zdraviju prestonicu

Izazovu se prva odazvala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, koja će 22. novembra zasaditi 163 stabla

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić uputio je danas poziv međunarodnim organizacijama, društveno odgovornim kompanijama i svim zainteresovanim stranama da se uključe u izazov "Drvo za Beograd" i na taj način zasade što je moguće više drveća kako bi Beograd bio još zeleniji.

On je na konferenciji za novinare u Starom dvoru istakao da mu je posebno drago da se izazovu Grada Beograda prva odazvala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, sa direktorom Gerhardom Zipelom na čelu.

Preporučujemo

- U parku Ušće, GIZ će 22. novembra zasaditi 163 stabla i oni će prvi dati svoj doprinos ovoj akciji. Zato koristim priliku da pozovem sve koji to mogu, da se odazovu ovom izazovu - rekao je Radojičić.

On je podsetio da sadnja drveća pozitivno utiče na životnu sredinu, kao i na klimatske promene na mnogo načina i iz različitih aspekata.

- Šume su pluća grada i pozitivno utiču na vazduh, vodu, smanjuju temperaturu u velikim gradovima, kao i buku. Mi smo se Sporazumom gradonačelnika, koji sam potpisao prošle godine, obavezali da ćemo do 2030. godine smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto, ali ono što je važnije od toga jeste naš doprinos da Beograd bude zdraviji grad i da Beograđani žive u zdravoj sredini, a sadnja drveća je ključni faktor da se to i ostvari.

Beograd je usvojio Plan generalne regulacije za sistem zelenih površina i obavezali smo se da do 2025. godine sa sadašnjih 15 posto Beograd u urbanom delu ima 25 odsto zelenih površina - istakao je gradonačelnik.

On je naglasio da JKP "Zelenilo - Beograd" prosečno godišnje zasadi oko 4.000 stabala i oko 70.000 drvorednih sadnica, što je značajan doprinos.

- Grad Beograd u ovom trenutku pokreće i druge akcije kao što je "Drvo generacije", u okviru koje će 197 prvih razreda zasaditi svoje drvo i pratiti ga kroz naredne godine i naredne generacije. Ja kao gradonačelnik, od prvog dana se zalažem za ozelenjavanje javnih površina i zato su mi urbana mobilnost, očuvanje prirode, upravljanje otpadom, energetska efikasnost i te kako važni, jer utiču na to da Beograd bude zdraviji grad - istakao je gradonačelnik Radojičić.

On je zahvalio GIZ-u na ovoj akciji, ali je dodao da Grad Beograd ne sarađuje sa njima samo u ovoj akciji.

- U prethodnom periodu smo zajedno radili na obuci direktora i domara u školama na temu energetske efikasnosti, a u proteklih sedam godina GIZ je dao doprinos tako što smo obezbedili da 3.125 objekata u Beogradu i Srbiji imaju energetske pasoše i tako postali lideri u regionu u toj oblasti. GIZ je dao doprinos i "pametnom sistemu" za reciklažu - istakao je Radojičić, koji je posebno zahvalio Gerhardu Zipelu na doprinosu koji je nesebično davao da Beograd bude lepši.

Gerhard Zipel je zahvalio na mogućnosti da učestvuje u ovom divnom izazovu i dodao da im je čast što su u prethodnim godinama uzeli ušeće u projektima vezanim za održivost, zelenilo, klimu i upravljanje otpadom.

- U periodu od 2015. do 2017. godine, sledeći svoj program održivosti, kancelarije GIZ-a širom sveta doprinele su smanjenju globalne emisije ugljen-dioksida u iznosu od 36 miliona tona, što je ekvivalentno emisiji ugljen-dioksida celog jednog grada poput Berlina. Značajan doprinos smo dali i u Srbiji u projektima koje je finansirala Vlada Nemačke, uz veliki doprinos sa srpske strane.

Svake godine naše osoblje pravi zabavu da bi obeležilo rad u ovom lepom gradu, a ove godine smo odlučili da uradimo nešto ozbiljnije i trajnije, a to je da svako od nas zasadi po jedno drvo za Beograd.

Radujemo se što ćemo, uz stručnu pomoć Javnog komunalnog preduzeća "Zelenilo - Beograd", doprineti da jedan od najvećih i najposećenijih parkova u Beogradu postane još zeleniji - rekao je Zipel i pozvao ostale međunarodne organizacije da prihvate izazov "Drvo za Beograd" i daju svoj doprinos kvalitetnijem životu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, procena stručnjaka je da jedno odraslo drvo tokom jedne godine preradi skoro 22 kilograma ugljen-dioksida i oslobodi količinu kiseonika koja zadovoljava potrebe jednog čoveka tokom dve godine.

- Svesni smo da sadnjom 163 stabla nećemo "spasiti" planetu niti Beograd, ali iskreno verujem da ćemo našom sveukupnom aktivnošću na tom polju i odazivom ovom izazovu preneti jasnu poruku koliko je važno da sada i u budućnosti preduzimamo sve što je u našoj moći da postignemo i na duže staze održimo ekološki i socijalni balans - rekao je Zipel.

On je izrazio uverenje da će i mnoge druge organizacije učestvovati u ovom izazovu, a da će on lično promovisati cilj ove akcije.

(Telegraf.rs)