U Zemunu otkrivena bista kraljice Marije
Nakon otkrivanja biste, koja je rad vajara Miloša Komada, Goran Vesić je naglasio da kraljica Marija predstavlja jednu od najčasnijih ličnosti srpske istorije koja u našoj javnosti uživa neosporni ugled
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić otkrio je danas, ispred Reginalnog centra za talente u Zemunu, bistu kraljice Marije.
Ovom svečanom činu u Ulici cara Dušana 57 prisustvovali su potpredsednica Skupštine grada Andrea Radulović, član Gradskog veća Gavrilo Kovačević, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković, predsednik opštine Zemun Dejan Matić i njegov zamenik Damir Kovačević.
Nakon otkrivanja biste, koja je rad vajara Miloša Komada, Goran Vesić je naglasio da kraljica Marija predstavlja jednu od najčasnijih ličnosti srpske istorije koja u našoj javnosti uživa neosporni ugled.
- Tačno na današnji dan 1923. godine, ona je kao supruga vladara Kraljevine SHS preuzela brigu o ovom objektu koji je tada bio dom za nezbrinutu decu. Za svog života ona je uradila mnogo dobrotvornih projekata, a mnoge od zgrada koje je ona finanirala ili im bila pokrovitelj i danas postoje u Beogradu, poput stare zgrade RTS-a u Aberdarevoj, današnja Dečja klinika u Tiršovoj, onkologija i druge. Kraljica Marija tokom Drugog svetskog rata poslala je iz Engleske i stotine paketa pomoći jugoslovenskim zarobljenicima, potpisujući se kao Marija K. Đorđević, kako Nemci ne bi saznali da je u pitanju kraljica - kazao je Vesić.
On je podsetio da je kraljica Marija bila i prvi reli vozač u Jugoslaviji i da je njen rekord koji je postavila u brdskoj trci Avala-Beograd ostao sve do pedesetih godina prošlog veka.
- Ona je bila progresivna vladarka, posvećena svom poslu i ako neko zaslužuje da ga se sa ponosom sećamo onda to svakako zaslužuje kraljica Marija. Onako kako je živela i dostojanstveno odnosila prema našem društvu tako je i umrla i mislim da sa ponosom treba da se sećamo onoga što je ona činila. Zato mi je danas veoma drago što smo postavili njenu bistu, namesto stare koja je sa ovog mesta uklonjena posle Drugog svetskog rata. Mislim da kao društvo treba da uradimo mnogo više kako bismo se sećali te divne žene koja je zaista mnogo uradila za razvoj našeg društva, donevši mnoge napredne institucije u svoje vreme. Tiršova i onkologija u njeno vreme bile su jedne od najmodernijih bolnica, zahvaljujući njenoj brizi i zato što se trudila da pokrene važne društvene procese - istakao je Goran Vesić.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković pojasnila je da je objekat današnjeg Centra za mlade talente u Zemunu nekada bio Dom za siročad kraljice Marije i da je, zahvaljujući naporu zaposlenih u Zavodu urađen veliki napor da se bista kraljice Marije vrati na mesto koje joj pripada.
- Nismo uspeli da nađemo originalnu skulpturu, i zato smo se odlučili da akademskom vajaru Milošu Komadu poverimo vajanje novog izraza kraljice Marije koji će od sada krasiti ovu instituciju. Nadam se da smo time ispravili istorijsku nepravdu koja je postojala od 1945, i da će to biti naš doprinos da spomenici kulture budu onakvi kakvi zaslužuju da izgledaju - kazala je Vučković.
Predsednik opštine Zemun Dejan Matić je čestitao svim građanima Zemuna dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu i istakao da je taj jubilej uveličan i ovim činom.
- Od svoje izgradnje do danas ovaj objekat ispunjava ono što je i bio njegov cilj, a to je da bude jedan od 14 centara za mlade talente u Srbiji i mi smo ponosni što se on nalazi na teritoriji naše opštine. Mi imamo obavezu da obratimo pažnju na telentovanu decu i dodatno ih pomognemo da utru put za svoju bolju i sigurniju budućnost. Nastavnicima i osoblju se takođe trudimo da stvorimo maksimalno dobre uslove za rad i nastavićemo da to činimo i ubuduće. Opština Zemun će nastaviti sa projektom kompletne rekonstrukcije ove zgrade, u saradnji za Zavodom za zaštitu spomenika kulture, kako bi ga prilagodili uslovima učenja u 21. veku - istakao je Matić.
Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Društvo za zaštitu dece je nad dan venčanja kralja Aleksandra i kraljice Marije 8. juna 1922, od do tada prikupljenih sredstava osnovalo Fond kraljice Marije. Kraljica Marija se primila pokroviteljstva nad Domom 5. novembra 1923. godine, kada je objekat s njenim dopuštenjem nazvan Dom siročadi kraljice Marije.
Predsednica Društva dr Vidosava Popović (1884-1965) je poklonila bistu kraljice Marije i postavila je 1932. ispred Doma. Bista je posle Drugog svetskog rata uklonjena i do danas nije pronađena. Bista koju Zavod postavlja je umetnički rad akademskog vajara Miloša Komada.
S obzirom da se bista nalazi u eksterijeru, u predbašti zgrade i da je dostupna na parceli spomenika kulture, Zavod se opredelio za izlivanje u leguri betona što je ujedno i garancija da neće doći do nestanka, krađe i pretapanja iste. Argument za novi materijal bila je nepostojanje fotografije izgleda nestale bronzane biste.
Kako se ne bi nagađao izgled i stvarala asocijativna predstava originala, doneta je odluka da vajar koji je potvrđen kao stvaralac realističnih portreta, da svoje viđenje kraljice Marije. Ukoliko se u narednom periodu pronađe tačan izled nekadašnje biste, može se izliti u autentičnom materijalu, bronzi, i postaviti u enterijer objekta koji i danas služi deci.
Danas Dečiji dom kraljice Marije ima status spomenika kulture.
(Telegraf.rs)