Turistkinja tvrdi: Beogradski taksista mi uzeo 22.000 dinara, ukrali mi pasoš, iz hostela najurili
Problemi su počeli kada su nigerijskoj turistkinji ukrali pasoš iz ranca
Kada je na preporuku svoje prijateljice, koja radi u turističkoj agenciji, odlučila da proputuje Balkan, nije ni slutila šta sve može da joj se desi, i to usred srpske prestonice.
Tek što je doputovala i zaputila se u šetnju gradom, ukraden joj je pasoš iz ranca. Kada je shvatila da joj je dokument nestao, zaustavila je prvi taksi i obišla nekoliko mesta u centru jer je pomislila da joj je tamo možda ispao. Pošto nije uspela da ga nađe, zaputila se u hostel u kojem je trebalo da prenoći.
U trenutku kad je trebalo da na recepciji plati noćenje karticom, ispostavilo se da na njoj nema dovoljno sredstava, što je bilo prilično iznenađujuće. Na računu za taksi koji je platila karticom piše 22.000 dinara, iako se vozila nekih petnaestak minuta po centru. Kasnije se ispostavilo da je taksista "greškom" dodao nulu, što ju je u tom trenutku ostavila bez novca. U hostelu su ipak bili veoma neprijatni i nisu imali nameru da joj bilo kako pomognu, naprotiv - maltene su je isterali iz zgrade. Jedino što je imala je bio papirić s adresom turističke agencije koju joj je doturila devojka s recepcije.
Uplakana i unezverena, bez pasoša, novca i načina da reši problem i vrati se kući u Nigeriju, Desole je otišla u turističku agenciju i molila za pomoć. Iako na internetu postoje čak dve lokacije nigerijske ambasade s telefonima, one zapravo ne postoje. Prva najbliža je u Mađarskoj i pošto je uveliko bila noć, ona nije radila. Radnici agencije su joj kupili večeru i putem Vajbera zvali njene roditelje u Lagosu.
- Kad sam je videla onako sluđenu i neraspoloženu, nisam mogla a da joj ne ponudim pomoć. Naročito kad sam čula kako ju je taksista opljačkao. Svakome je moglo da se desi tako nešto - započinje svoju priču Lela Ilić, zaposlena u agenciji.
- Dala sam joj ključeve od svog stana i 1.000 dinara da joj se nađe i onda sam otišla da spavam kod drugarice da bi ona mogla na miru da se odmori. Videlo se da je van sebe - dodaje Ilićeva.
Sutradan su preko ljubazne službenice britanske ambasade saznali da, pošto je u ukradenom pasošu imala englesku vizu, može da dobije privremeni, jednodnevni pasoš, kako bi mogla da otputuje kući. Takođe, pomogla joj je i da povrati novac od taksiste. Kockice su polako počele da se slažu i Desole su se vratili optimizam i želja da bolje upozna naše sugrađane:
- Nakon početnog, maltene rasističkog iskustva u hostelu u kojem sam odsela, srela sam zaista neverovatne ljude, koji su mi nesebično pružili pomoć. Otvorili su mi širom svoja srca, tretirali su me kao da sam član porodice i to iskustvo mi je stvorilo konfliktni utisak o Beogradu i njegovim ljudima - kaže Desole Mako.
- Kada je jedna osoba pokušala da me prevari, pet osoba je pokušalo da mi pomogne. Beograd i njegovi stanovnici su za mene apsolutni odraz sveta u kojem živimo. Bez obzira na to u koju zemlju da sam putovala, sretala sam i dobre, i loše ljude. Ali kod vas dobro prevladava. Ovde se osećam kao kod kuće i sigurno ću opet doći da bolje upoznam vašu zemlju - kazala je.
(Telegraf.rs/Alo)