"Beogradske elektrane" ulažu u ekologiju, kvalitetnije grejanje i modernizaciju sistema

Ova značajna ulaganja doprineće u narednim godinama boljoj energetskoj efikasnosti i očuvanju i zaštiti životne sredine

Svake godine, pored redovnog održavanja, Javno komunalno preduzeće "Beogradske elektrane" ulaže i značajna sredstva u investicione radove u cilju poboljšanja stabilnosti i kvaliteta proizvodnje i isporuke toplotne energije potrošačima. Ovo preduzeće je veoma važno za energetsku stabilnost Srbije, a brojni prioriteti su usmereni na sigurnost snabdevanja potrošača, ispunjenje ekoloških obaveza, modernizaciju sistema daljinskog grejanja, ekonomsku održivost i dalju realizaciju investicija.

Ova značajna ulaganja doprineće u narednim godinama boljoj energetskoj efikasnosti i očuvanju i zaštiti životne sredine, koje nadležni u ovom preduzeću ističu kao veoma bitne prioritete u poslovanju.

Preporučujemo

Zoran Spasenovski, izvršni direktor za razvoj i investicije kao jedan od važnih projekata čija se realizacija privodi kraju, ističe izgradnju kogenerativnog postrojenja, odnosno postrojenja za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije u toplani „Voždovac“.

PROIZVODNJA STRUJE PONOVO U BEOGRADU

Puštanjem u rad postrojenja za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije u toplani "Voždovac", "Beogradske elektrane" će imati mogućnost da prvi put posle 18 godina proizvode i električnu energiju postrojenju snage 10 megavata.

- Snaga postrojenja za proizvodnju toplotne energije takođe će biti 10 megavata. Važno je istaći da će toplotna energija koja bude proizvedena biti sa mnogo većim stepenom energetske efikasnosti, naročito u letnjem periodu, kada će novo postrojenje preuzeti proizvodnju energije za zagrevanje potrošne tople vode umesto postojećih parnih kotlova. Zahvaljujući energetskim uštedama i proizvodnji i prodaji električine energije po „fid-in“ tarifama ovaj projekat će sebe isplatiti u kratkom vremenskom periodu - objašnjava Zoran Spasenovski, izvršni direktor za razvoj i investicije.

PREKID U PROIZVODNJI STRUJE 2002. GODINE

On je podsetio da su "Beogradske elektrane" poslednji put proizvodile struju u toplani "Novi Beograd" 2002. godine pomoću starog „FIJAT“-ovog turbinskog postrojenja, koje je koristilo sirovi benzin.

Spasenovski, kao jedan od najvažnijih razvojnih projekata u prošloj godini, izdvaja drugu fazu izgradnje izmenjivačke stanice u toplani „Novi Beograd“, kao i projekat rekonstrukcije magistralnog toplovoda (M6) pomenute toplane, koji se nalazi u konstrukciji mosta „Gazela“. Pošto je završen najkomplikovaniji deo trase – na samom mostu „Gazela“, sada se radi rekonstrukcija dela toplovoda od toplane „Novi Beograd“ do mosta „Gazela“, što čini jedan od najvažnijih magistralnih pravaca iz ove toplane.

RAZVOJ TOPLOVODNOG SISTEMA U 3 PRAVCA

Jedan od najvažnijih razvojnih projekata u prošloj godini je svakako rekonstrukcija magistralnog toplovoda u konstrukciji mosta „Gazela“, koji predstavlja najkomlikovaniji deo trase i novoizgrađena izmenjivačka stanica TO „Novi „Beograd“ za magistralni toplovod M6, omogućili su razvoj toplovodnog sistema u tri pravca, odnosno kraka „Gazela – Prokop“, zatim izgradnju kraka toplovoda Prokop - Autokomanda i Prokop – Senjak. Izgradnja kraka toplovoda Prokop – Senjak će omogućiti gašenje kotlarnica „Vojvode Mišića 37-39“, „Simićeva“, „Koste Glavinića 9“ i „Andre Nikolića 3“, a za realizaciju tog projekta, koji je u toku, izdvojeno je dva miliona evra.

TOPLIFIKACIJA

Ovim projektom, takođe će biti omogućeno proširenje toplovodne mreže na desnu obalu Save (toplifikacija), kao i povezivanje toplovodnih mreža četiri grejna područja – „Novi Beograd“, „Konjarnik“, „Voždovac“ i „Dunav“ u jedinstvenu tehnološku celinu.

Inače, operativnim povezivanjem toplovodnih mreža ovih toplana (interkonekcija) i njihovim sinhronizovanim radom biće omogućeno značajno rasterećenje mreža toplana, biće skraćeno vreme za otklanjanje eventualnih kvarova na toplovodima i biće omogućeno značajno kvalitetnije grejanje potrošača na rubovima toplovodnih mreža. Sinhronizovanim radom toplovodnih mreža toplana biće unapređeno upravljanje proizvodnjom i distribucijom toplotne energije, a samim tim postignute uštede i bolji kvalitet usluge potrošačima.

Jedna od glavnih prednosti interkonekcije je i mogućnost optimalnog korišćenja raspoložive toplotne energije koja će se, po završetku izgradnje toplodalekovoda, preuzimati iz termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu.

(Telegraf.rs / PR)