Srećko je volan kamiona posle 20 godina zamenio "vrapcem", sada je jedan od omiljenih vozača GSP

Kamion je zamenio vrapcem i nije se pokajao

Kada se beogradski "vrabac" napuni mališanima, vozač Srećko ih oduševi jednim magičnom trikom - on podigne kažiprst, izgovori čarobnu reč, i spuštajući prst pokreće potapajuće stubiće na početku pešačke zone. Oduševljena dečica tada traže bar još jedan krug, a neki dolaze i svaki dan da se provozaju sa Srećkom.

A kada u "vrapca" sednu turisti, Srećko im održi i čas istorije.

Preporučujemo

Reklo bi se da je ovaj čovek nekada radio kao animator ili vodič, ali ne, naprotiv - Srećko Arsić bio je 20 godina kamiondžija u GSP i odlučio je da teretnu grdosiju zameni mnogo lakšim vozilom, gde je razgovor sa putnicima sastavni deo posla.

Mic po mic, probija se kroz pešačku zonu i mami poglede znatiželjnih prolaznika. "Koliko košta vožnja? Besplatno? Je l' moguće?" oduševljeni su putnici.

Ali mesto nije lako naći. Gužva se, kaže Srećko, stvara već na početnoj stanici kod Obilićevog venca.

- Ne možete da verujete koja je gužva, do rampe na Obilićevom vencu je gužva, još putnici nisu izašli, a novi pokušavaju da uđu. Neko se vozi još jedan krug, a imam i putnike koji dolaze više puta. Jedna mama sa decom mi se uvek javi i kaže "Evo nas ponovo" - priča Srećko.

Na usputnim stanicama možete ući tek ako neko izađe, a kako kaže vozač, ima starijih ljudi kojima "vrabac" odgovara i za prevoz do stana.

- Putnici su divni, ima i akademskih građana i poznatih. Ali najviše je starijih ljudi i dece, kao i turista - kaže Srećko.

A kada u vrapca sednu turisti, Srećko postaje i vodič.

- Uslov je bio da znamo engleski jezik. Na Filološkom fakultetu smo imali časove engleskog jezika, doobuku. Baš sam imao grupu Kineza, objašnjavao sam im gde se nalazi kuća Mike Alasa, gde je bio atelje Olje Ivanjicki, gde su temelji srušene Narodne biblioteke - priča vozač.

Premda na svakoj od 8 stanica postoji jasno obeležena trasa, putnici uvek nanovo pitaju kuda "vrabac" prolazi i koliko se putuje.

Vozač objašnjava da putovanje trasom od 2,2 kilometra traje od 15 do 20 minuta, a da vrabac nailazi na svakih 10 minuta. On, baš kao i autobusi ima svoj interval i poštuje se bilo da ima putnika ili da vozi prazan. Ako pada kiša, postoji zaštita.

Vožnja je besplatna, ali ne može da se sedi pored vozača, ne sme da se puši niti da se unose kućni ljubimci koji nisu u transporteru.

Početna i krajnja stanica je na Obilićevom vencu, gde vrabac puni baterije, a maksimalna brzina je 22 kilometara na sat. Ipak, kada ide među pešacima, vrabac se kreće brzinom od 4 do 5 kilometara na sat.

(M. B.)