Pravoslavlje se uzdizalo, komunizam posustajao: Pre 30 godina podignuta je kupola Hrama Svetog Save

Beograđani su mogli iz dana u dan da gledaju kako se rađa najveća srpska bogomolja, simbol Vračara, Beograda, pa i pravoslavlja uopšte, svojesvrsnog vaskrsenja vere u komunističkoj zemlji...

Pre tačno trideset godina izgled Beograda potpuno je promenjen - podignuta je kupola Hrama Svetog Save, teška 4.000 tona sa sve pozlaćenim krstom od 4 tone!

Od tada, Hram svetog Save na Vračaru neizostavan je na svakoj stilizovanoj panorami Beograda, a moćna građevina podignuta na uzvišici mami fotografe i turiste da naprave sliku iz nekog novog, do sada neviđenog ugla.

A nije bilo lako. Kupola je malo po malo 40 dana "putovala" od tla do vrha Hrama uz pomoć hidrauličnih mašina, pa su Beograđani iz dana u dan mogli da gledaju kako se rađa najveća srpska bogomolja, simbol Vračara, Beograda, pa i pravoslavlja uopšte, svojesvrsnog vaskrsenja vere u komunističkoj zemlji, ali i uspeha srpskih graditelja.

Možda i prvi put u svetu teret od preko 4 hiljade tona podignut je tako visoko, 40 metara od tla.

No, mnogo teže od tehničkih prepreka bile su političke i društvene prilike.

Četiri teška ratna perioda (Balkanski i Prvi svetski koji je usledio, potom Drugi svetski i ratovi na prostoru SFRJ), promena vlasti iz one koja je uvažava religiju u komunističku koja ju je nipodaštavala, finansijske krize...

U nastavku teksta pogledajte najvažnije godine koje su u vezi sa projektom podizanja Hrama, ali i fotografije iz perioda od 1985. do 1989. kada je praktično sagrađena glavna konstrukcija.

1594. - Spaljene su mošti svetog Save na Vračaru.

1895. - Osniva se Društvo za podizanje Hrama svetog Save na Vračaru. Društvo osniva 100 najuglednijih građana Beograda, na čelu sa mitropolitom Mihajlom.

1905. - Raspisuje se javni konkurs za izradu projekta. Hram je trebalo dabude monumentalna crkva u srpsko-vizantijskom stilu. Pet radova koji su stigli na konkurs prosleđeni su u Petrograd na ocenu Komisiji koju je imenovala Imperatorska akademija umetnosti u ovom gradu.

Komisija je praktično sve projekte odbila, jer nijedan nije odgovarao zahtevima da objekat bude monumentalan i grandiozan...

1919. - Obnavlja se Društvo za izgradnju Hrama i osnovan je Odbor na čelu sa patrijarhom Dimitrijem.

1926. - Raspisan jugoslovenski konkurs za projekat Hrama u osavremenjenom srpsko-vizantijskom stilu koji može da prihvati za 6.000 vernika na 3.000 metara kvadratnih.

Od 22 pristigla rada drugu nagradu dobio je projekat prof. arh. Bogdana Nestorovića, a 1. i 3. nagrada nisu ni dodeljene.

1930. - Odbor na čelu sa patrijarhom Varnavom odlučuje da se izrada projekta poveri arh. Bogdanu Nestoroviću i arh. Aleksandru Deroku.

1935. - Počinje gradnja Hrama. Ali ono što sledi je sunovrat u Drugo svetski rat, pa potpuna promena ne samo vlasti, već i sistema, ideologije. Komuniste nije zanimala izgradnja crkava.

1958. - patrijar German obnavlja ideju o nastavku gradnje, vlastima je slao čak 88 molbi, koje su sve do poslednje redom odbijane.

1984. - Postignuta saglasnost sa Republikom i Gradom. Dobija se dozvola. Angažuje se arhitekta Branko Pešić, koji prepravlja projekat tako da se bolje iskoriste savremene tehnike gradnje i materijalu.

1985. - Patrijarh German ponovo osvećuje Hram, a iste godine se u unutrašnjosti zidina hrama služi svečana liturgija, uz prisustvo oko 12.000 vernika, dok je u porti bilo čak 80.000 ljudi. Počinje gradnja...

Kupola je napravljena na zemlji, sa sve pokrivačem od bakarnog lima i pozlaćenim krstom visokim 12 metara i teškim 4 tone.

Podizanje kupole je trajalo tačno 40 dana, a završeno 26. juna 1989.

2001. - formiran je Konzorcijum za finansiranje izgradnje Hrama na inicijativu premijera Zorana Đinđića i uz blagoslov Patrijarha Pavla.

2002. - Konzorcijum vraća stari naziv Društvo za podizanje Hrama svetog Save na Vračaru.

2004. - Završen je eksterijer Hrama i tako je građevina dobila konačan izgled.

Usledilo je uređenje unutrašnjosti, izrada mozaika i uređenja velelepne kripte Hrama.

(Zabranjeno preuzimanje fotografija bez dozvole redakcije)

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)