Alarmantna situacija u Beogradu na koju niko ne obraća pažnju

Sve više napuštenih mačaka u Beogradu zbog velike neodgovornosti vlasnika!

Felinološko društvo LePETit, koje je zvanično formirano 2012. godine promoviše odgovorno vlasništvo i humano postupanje sa životinjama. Podjednako su posvećeni humanitarnom radu i radu na uređenju jako haotične situacije na tržištu rasnih mačaka u Srbiji.

Preporučujemo

U razgovoru sa Svetlanom Lalović, međunarodnim felinološkim sudijom saznali smo da se Beograd ovog proleća susreće sa pravom humanitarnom katastrofom kada su mace u pitanju.

- Samozvani "odgajivači" i nesavesni trgovci rasnolikih životinja su veoma doprineli rastu napuštene mačje populacije na našim ulicama. Kako država nije reagovala i uredila taj segment tržišta, koje je plodno tlo za prevare svake vrste, javila se potreba da se angažuje sektor civilnog društva, te smo se 2013. godine priključili najvećem svetskm felinološkom sistemu, World Cat Federation (WCF). Uskoro smo osnovali i klub odgovornih i savesnih odgajivača rasnih mačaka pri WCF-u, kaže Svetlana u razgovoru za Telegraf.

Upravo iz tih razloga društvo Le PETit od 2014. godine redovno organizuje javne manifestacije posvećene macama i njihovim ljubiteljima, a osim izložbi više puta godišnje organizuju se manifestacije posvećene usvajanju životinja.

- Više puta godišnje organizujemo Mrnjau vikende, priredbe posvećene udomljavanju napuštenih životinja. Na svakom Mrnjau vikendu ekipa odgovornih i predanih aktivista pod ljupkim imenom Mrnjau staratelji ponudi oko 50 lepih i zdravih maca spremnih za udomljavanje. Sve mace su spasene sa ulica. Sada već čuveni Mrnjau staratelji nesebično ulažu veliku ljubav, trud i značajna sredstva da mace spremne i zdrave odu u nove domove. Pored ovih već tradicionalnih priredbi organizujemo i Mrnjau revije rasnih maca i Mrnjau tribine, gde u prijatnom okruženju u Doma omladine razgovaramo o lepršavim, ali i mnogim teškim temama vezanim za dobrobit životinja. Ovo su zahtevne javne manifestacije koje ne bi bile izvodljive bez podrške beogradskih javnih institucija, na prvom mestu Doma omladine i Veterine Beograd.

Nažalost, situacija sa macama u Beogradu je sve gora i gora, a i ovog proleća odvija se prava mačja humanitarna katastrofa.

- Pored svakog drugog kontejnera osvane kutija ili kesa sa neželjenim mačićima. Ova neodrživa situacija plod je neodgovornosti vlansika, ali i nezainteresovanosti medija. Nedostaju informacije i edukacija o odgovornom i savesnom vlasništvu, a posebno o važnosti sterilizacije ljubimaca. Posebna priča je bujanje crnog tržišta raznolikih životinja. Divlji samozvani „odgajivači“ zapravo su obični prevaranti. Oni svoje životinje iznuruju neprekidnim koćenjem, a viška životinja se oslobađaju izbacivanjem na ulicu. I ovom prilikom apelujem na sugrađane: ne podržavajte prevarante! Mačke „bez papira“ po oglasima su zapravo domaće mace koje samo podsećaju na rasne. Ako maštate o rasnoj mački obratite se međunarodno registrovanoj WCF odgajivanici, a ako su vam potrebne informacije ili pomoć javite se Društvu Le PETit.

Svetlana kaže da "nema stomak" da se priseća svih slučajeva zlostavljanja životinja koje je videla, ali smatra da tek poneki snimak ispliva u javnost i da toga zapravo ima mnogo više.

- Ne mogu da se prisećam i prepričavam teška zlodela poremećenih ličnosti niti imam dovoljno znanja da ih tumačim. Sociopatski poremećaji ponašanja su pitanja za psihijatrijsku struku. Međutim želim da se osvrnem na temu koja je u snovi svega, koja prethodi priči o zlostavljanju – na odnos društva prema nemoćnima i nezaštićenima, i ljudima i životinjama.

- Nebrojeno puta sam bila svedok da ljudi tretiraju životinje kao potrošnu robu, jeftino dostupne plišane igračke, a ne kao živa bića koje osećaju patnju i bol. Vaspitanje počinje u kući i na prvom mestu krivim neodgovorne roditelje koji često ne koriguju svoju decu ako se grubo igraju sa nemoćnim mačetom, već ih podstrekuju na grubost i bezosećajnost, kaže i dodaje da je posebna priča odbijanje sterilizacije ljubimaca što dovodi do nekontrolisanih parenja i kućnih legala

- Neodgovorni vlasnici odbijaju da sterilišu svoje ljubimce pod izgovorom da to „nije prirodno“, ali sa druge strane bez griže savesti neželjena legla izbacuju na ulicu! Mnogi se vade na finansijsku situaciju, pravdajući se da je sterilizacija skupa. To ne može biti opravdanje jer postoje mnogi programi besplatne ili dotirane sterilizacije, na primer u Veterini Beograd.

- Samo se treba malo raspitati!

- Jasno je da su ta opravdanja samo izgovor kojim se prikriva lenjost i neodgovornost, i otud kontejneri i šume pune odbačenih mačića i kučića. Srbija ima veoma dobar Zakon o dobrobiti životinja, i ako bi se ova praksa kažnjavala po slovu zakona verujem da bi zavežljaji i kutije sa nemoćnim mladuncima vrlo brzo prestali da budu crni vesnici svakog proleća.

Do sada je na javnim udomljavanjima na Mrnjau Festu i Mrnjau vikendima udomljeno preko 400 mačaka. Svaka je bila čipovana i vakcinisana, a udomitelji su potpisivali ugovore o odgovornom vlasništvu.

- Nesrećnih, odbačenih životinja ima previše. Mace udomljene na našim priredbama su tek kap u moru, ali mi istrajavamo u težnji da javnim delovanjem utičemo na javne institucije da ovom problemu pristupe ozbiljno. Pomenuti Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. godine propisuje mere zaštite uličnih životinja i načine njihovog zbrinjavanja, i na te poslove obavezuje lokalne samouprave. Nažalost, rad na sprovođenju tog Zakona uglavnom se svodi na delanje pojedinaca i grupa entuzijasta.

U saradnji sa društvom Le PETit i Telegraf vas poziva da posetite sledeći Mrnjau vikend ili Mrnjau fest u Domu Omladite i udomite zdravu i umiljatu macu, te svoj život obojite ružičastim tonovima.

- Odrastanje i život uz ljubimca nije luksuz već potreba, posebno u gradskim uslovima. Životinje nas uče integritetu, poštovanju i prihvatanju različitosti, a deci pomažu da odrastu u brižne i empatične ljude, zaključila je Svetlana Lalović u razgovoru za "Telegraf".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)