Novim Zakonom o glavnom gradu biće omogućen brži i pravilniji razvoj prestonice: Vesić o promenama koje očekuju Beograd

Vesić je zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, kao i ministru državne uprave i lokalne samouprave Branku Ružiću, koji su, kako je rekao, na pravi način stali iza ovog Zakona i na taj način omogućili dalji razvoj Beograda

Usvajanje nacrta novog Zakona o glavnom gradu je velika pobeda Beograda. Na tome smo radili duže od godinu dana zajedno sa mnogim ministarstvima. Najvažnija posledica novog Zakona biće decentralizacija Beograda, odnosno da će građani svoje poslove moći da završe tamo gde žive i mnogo više učestvovati u donošenju odluka o tome kako će se grad u kojem žive razvijati, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić gostujući na televiziji Pink.

Vesić je zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, kao i ministru državne uprave i lokalne samouprave Branku Ružiću, koji su, kako je rekao, na pravi način stali iza ovog Zakona i na taj način omogućili dalji razvoj Beograda.

Preporučujemo

– Grad će biti podeljen u dve zone, gradsku i prigradsku. Gradsku zonu će činiti 10 opština, a prigradsku sedam. Postojaće razlika u nadležnostima gradskih i prigradskih opština, jer će prigradske imati veće nadležnosti, što je i normalno jer su udaljene 30, 40 ili 60 kilometara od centra grada. Urbanizam u centru ne može da se razdvoji kada imamo situaciju da Vračar i Zvezdaru deli jedna ulica, ali u prigradskim delovima grada je drugačije. Sve opštine će imati veće nadležnosti, ali će prigradske dobiti više još više samostalnosti po tom pitanju. Bivša gradska vlast je centralizovala Grad Beograd, pa je neko ko živi u Mladenovcu morao da putuje autobusom u centar grada kako bi završio određeni posao ili rešio problem – rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, najvažnija izmena u novom Zakonu je činjenica da će gradske opštine izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadratnih metara, umesto 800 koliko je do sada bio slučaj, ali će takođe vršiti i legalizaciju do 400 kvadratnih metara, a do sada uopšte nisu mogle da obavljaju taj posao.

– Prigradske opštine će izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadratnih metara i imaće legalizaciju od 3.000 kvadrata, što će omogućiti da se brže razvijaju. Na taj način ćemo opštinama vratiti između 160 i 180 hiljada predmeta, od 260.000 koliko se trenutno nalazi u gradu. Na taj način ćemo ubrzati proces legalizacije jer će građani u opštinama gde žive rešavati svoje probleme. Prigradske opštine će dobiti mogućnost donošenja urbanističkih planova, uz saglasnost grada kada je slučaj van planova generalne regulacije, ali će moći i da osnivaju javna preduzeća – dodao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da će Grad Beograd takođe dobiti veće nadležnosti od mnogih ministarstava, poput poljoprivredne inspekcije, mogućnosti da samostalno vodi predškolske ustanove , ali i nove nadležnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

– Posledica toga će biti mogućnost da od 1. januara sledeće godine zabranimo upotrebu plastičnih kesa na teritoriji grada, kao i da rešimo problem divljih građevinskih deponija. Činjenica da će sada određene nadležnosti biti prebačene sa grada na opštine ne znači da će sada opštine postati mesto gde će građani morati da dolaze sa lokacija udaljenih 20 ili 30 kilometara, već će opštine imati zadatak dodatne decentralizacije, odnosno osnivanje uslužnih centara svugde gde žive građani. Kaluđerica je dobar primer za to jer stanovnici tog dela grada mogu da završe sve poslove koje imaju u okviru opštine Grocka, upravo tamo gde žive. U Kaluđerici se može obaviti većina poslova vezanih za grad, ali i neki iz republičkih nadležnosti, poput katastra, MUP-a, Fond PIO. Očekujemo da Zakon bude pred poslanicima republičke Skupštine bude u toku maja, nakon čega nas do kraja juna očekuje usvajanje novog Statuta grada. Primena novog uređenja grada trebalo bi da počne tokom leta, što je najznačajnija stvar koja se tiče daljeg razvoja grada – zaključio je Vesić.

GONDOLA JE POSTALA POLITIČKO PITANJE

Zamenik gradonačelnika Beograda izjavio je da će gondola u Beogradu biti izgrađena i dodao da iza napada na taj projekat stoji "opasnija namera" - da se pokaže da Srbija nije u stanju da čuva svoje nasleđe.

- Iza napada na gondolu stoji jedna opasnija namera, a to je da ljudi koji pišu međunardonim organizacijama i govore kako Beograd ne čuva svoje nasleđe, žele da pošalju poruku kako u stvari Srbija nije u stanju da čuva svoje nasleđe u Beogradu... kako će, onda, čuvati na Kosovu i Metohiji - rekao je Vesić za TV Pink.

On je rekao da je bilo mnogo neistina u peticijama povodom izgradnje gondole, između ostalog, govorilo se da se uništava Kalemegdan, te da će biti urušen "srednjoevkovni bedem", koji je, inače, izgrađen 1948. godine, kao i da će se arheološkim istraživanjima urušiti stara arheološka nalazišta...

- Nažalost, gondola je postala političko pitanje gde svi oni koji pokušavaju da zaustave razvoj grada i ''bacaju'' se pred bagere na Topličinom vencu, sada misle da će zaustavljanjem radova na gondoli dobiti neki politički poen - rekao je Vesić.

On je napomenuo da je izgradnja gondole blia predviđena još 1921. godine i prema tom planu trebalo je da ide direktno u tvrđavu, što sada nije slučaj.

Vesić je rekao i da je mnogo toga urađeno u prethodne tri godine na Beogradskoj tvrđavi, a da je prethodni gradonačelnik Dragan Ðilas dva puta, kako kaže, zabranio ulaganja u tvrđavu.

(Telegraf.rs/Tanjug)