Neki Beograđani su nasrtali na albanske poslastičarnice i osamdesetih godina, ali ih je tada Zoran Radmilović šmekerski branio

Svaku noć bi išao od jedne do druge poslastičarnice, iskazujući tako solidarnost sa onima koji su bili meta

Nekoliko desetina žitelja Borče protestovalo je danas ispred pekare "Roma", a njihov revolt izazvala je fotografija jednog od radnika ove pekare objavljena na Fejsbuku na kojoj se vidi kako u samom centru Beograda širi prste preko grudi u znak orla, simbola tzv. Velike Albanije. Prethodno je, krajem marta, posle sličnih fotografija, protest održan i u Dolovu kod Pančeva protiv Albanaca, vlasnika lokalne pekare.

Iako je protest prošao mirno i bez incidenata, dok su vlasnici pekare navodno bili u stanu iznad, na društvenim mrežama pojavila se fotografija na kojoj se vidi unutrašnjost ove pekare i svinjska glava na poslužavniku na kom se inače serviraju peciva. 

Preporučujemo

Niz napada na albanske pekare i poslastičarnice širom Srbije desio se i nakon provokacija albanskih navijača na utakmici koja se se odigrala 14. oktobra 2014. godine između Srbije i Albanije.

Slični napadi dešavali su se i osamdesetih gpdina prošlog veka. Samo što je tada reagovala jedna od legendi srpskog glumišta, Zoran Radmilović. On je tada svake noći išao od jedne do druge radnje pokazujući na taj način solidarnost sa onima koji su bili na meti.

"ŠTA JE, ZORANE?!"

Supruga glumca Bekima Fehmijua, Branka Petrić, ispričala je u intervjuu za "Vreme", kako je Radmilović reagovao:

- Bekim se seća da je Zoran, kada su po Beogradu počeli da razbijaju albanske poslastičarnice i lokale, svake noći išao od jedne do druge radnje pokazujući na taj način solidarnost sa onima koji su bili na meti, koji su bili ugroženi. Onda bi obavezno svratio u kafanu Ateljea 212 i tražio da mu donesu vode.

- Šta je, Zorane? - pitali su ga. - Najeo si se baklava, pa si žedan?

- Jesam, majku li vam nacionalističku! - odgovarao je Zoran Radmilović, seća se glumica Branka Petrić.

U intervjuu koji je pozorišni reditelj, Ljubiša Ristić, dao 2010. godine, rekao je da su se osamdesetih u pozorištu bavili umetničkim i svetskim problemima savremenog društva.

- A Zoran je bio među malobrojnima koji su zastupali stav da je potrebno da se okrenemo sebi, da se bavimo našim gorućim problemima. Dok ne bude kasno. Postojali su već ozbiljni konflikti, koji su tinjali još od tih demonstracija u Prištini, 28. novembra 1968. Reč je o vremenu posle Titove smrti, kada je  i Zoran javno govorio o tome da i on i ja i svi mi koji razmišljamo i svesni smo šta se sprema, treba da se bavimo dubokom krizom društva - rekao je Ristić.

(Telegraf.rs)