"Ne možete na tuđim grobovima vaspitavati decu": Jevreji užasnuti vrtićem na mestu logora, u istoj zgradi rade i restoran i teretana (FOTO)

Tamo gde su nacisti nekada bacali tela pogubljenih, danas neko ruča ili diže tegove

Kad posetite Staro Sajmište, teško je zamisliti da su pre 77 godina na tom istom mestu Nemci brutalno ubijali zarobljene Srbe, Jevreje, Rome... Tamo gde danas tek onako prošetamo, nekada su se dešavali najstrašniji zločini koje čovečanstvo pamti. Ljudi su izgladnjivani i prebijani do smrti, streljani, vešani, gušeni, a njihova tela su bacana u paviljon koji je ostalim zarobljenicima služio kao kupatilo.

Teško je sve to zamisliti jer na tom istom mestu danas nema ni tabli, ni obeležja (izuzev spomenika kod šetališta), a kamoli muzeja. Umesto toga, na mestu najvećeg stradanja otvaraju se restorani i teretane.

Preporučujemo

Zvuči morbidno, ali je istinito - tamo gde su nacisti nekada bacali tela pogubljenih, danas neko ruča ili diže tegove.

Poslednji u nizu otvorenih objekata pomerio je granice neverovatnog. Sada je na Starom sajmištu otvoren i vrtić uz poruku da je to "mesto gde će se vaše dete osećati sigurno i voljeno".

Zakonski gledano, vlasnik vrtića Miodrag Krsmanović sve je uradio ispravno. Zgradu u kojoj se danas nalaze vrtić, restoran i teretana kupio je 1998. godine od Zavoda za izgradnju Beograda. Pitali smo ga, da li moralno gledano ima problem sa tim, a on nam je odgovorio:

- Ajmo da odredimo da ova zgrada bude muzej i ja ću se iseliti. Neka mi država vrati novac kojim sam kupio zgradu i uložio u nju, i ja ću se iseliti u roku od dva sata - revoltirano odgovara Krsmanović za naš portal.

Kako kaže, zgradu koja je bila ruina, potpuno je obnovio i sredio. Ako nije smeo to da radi, onda ga je, poručuje, država prevarila kada mu je 1998. godine prodala tu istu zgradu.

- Da li znate da za ovu zgradu mesečno plaćam porez od 1.300 evra? Više od pola Starog Sajmišta je poslovni prostor, a svi navrli na mene što sam otvorio vrtić. Nisam ja kriv što država nije razmišljala na vreme i namenila ovaj prostor u druge svrhe - i dalje besno odgovara Krsmanović.

Njegove ekonomske interese razume i Aleksandar Nećak, doskorašnji predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije i čovek koji se 20 godina bavi Starim Sajmištem. Ipak, on se pita gde je tu osećaj lične odgovornosti i savesti.

- Kada je svojevremeno trebalo da se organizuje rok koncert na Starom Sajmištu, ja sam šefu benda rekao da će nastupiti na mestu gde je stradalo 6.386 Jevreja. I on je odmah otkazao koncert. Imao je samo jedan razlog, rekao je "meni moral ne dozvoljava da sviram na mestu gde su ljudi mučki ubijani" - priseća se Nećak.

Slične razgovore vodio je, kaže, i sa Krsmanovićem. Međutim, prodaju zgrade je, navodi on, tada odobrio Vuk Drašković koji je 1998. bio jedan od glavnih aktera na političkoj sceni Srbije.

- Staro Sajmište je isključivo političko pitanje. Da ima političke volje da se taj prostor uredi, na njemu sada ne bi nicali vrtići i teretane. Strašno je da nemamo nikakvu kulturu sećanja. Ne možete na tuđim grobovima vaspitavati decu. Ili možete, ako ih učite lažnoj istoriji. Ako im kažete da je to jedna divna, zelena površina, a ne mesto gde su nekada decu njihovih godina odvajali od roditelja i surovo ubijali - ističe Nećak.

Ipak, on nema sumnje da će Staro Sajmište u doglednoj budućnosti postati memorijalni centar. Ali, kako kaže, to neće biti zato što će se u nama probuditi svest, već zato što će nas na to naterati "sa strane".

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(Miljana Leskovac)