Da li je trebalo neko da pogine? Kazne za bahate vozače koji jure po trotoaru su toliko blage da im se doslovno isplati da rizikuju

Ako se kazna drastično ne poveća, automobili će voziti bukvalno gde njihovi vozači ugledaju slobodan prostor

Tokom ogromnih gužvi koje su se juče stvorile na Novom Beogradu zbog posete italijanskog premijera Đuzepea Kontea pojedinih beogradski vozači pokazali su neverovatnu bahatost i bezobrazluk. Oni su doslovno vozili trotoarom i biciklističkom stazom, a ovo je, kako Novobeograđani, pričaju odavno oproban recept za iznalaženje prečice.

- Uvek se nađe neko ko skrene na trotoar. Preko trave, pa na trotoar, pa preko staze nazad do semafora. Primitivizam? To je blaga reč. Vozili bi i po zgradama da mogu - očajni su građani.

Preporučujemo

A i može im se. Teško je to i napisati, ali bukvalno im se isplati da rade to jer je sankcija smešna.

- Kazna za ovaj prekršaj je 5.000 dinara, nema kaznenih poena, niti oduzimanja vozačke dozvole. U novom zakonu biće znatno oštrija kazna za ovaj prekršaj - kazao je Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Znači, 5.000 dinara za špartanje među pešacima, biciklistima, decom? Sa popustom u roku od nedelju dana 2.500? A sve to pod uslovom da neki saobraćajni policajac baš stoji na trotoaru i "juri" bahate vozače koje zatekne na njemu?

Dok se zakon ne promeni i ovo ne tretira kao mnogo teži prekršaj, vožnja po ulici umesto po trotoaru, ostaće stvar opšte kulture.

SVAĐE, NAPETOST, SNIMANJA

Juče su zabeleženi čak i incidenti, jer su pešaci u neverici snimali bahate vozače koji su im uzurpirali trotoar. Našem reporteru jedan od vozača je pripretio da mora da obriše fotografije i da njegov auto neće nigde da vidi objavljen.

A onda je nastavio da vozi kao da ga ni najmanje nije bilo sramota zbog toga što je uradio. Njemu je samo bilo bitno da mu niko ne vidi tablice i ne označi kao bahatog.

I takvih je bilo desetak, petnaestak, a da ne pričam o motociklistima kojima takođe nije mesto na stazi za bicikle.

Da su svima naplaćene kazne, u budžet se ne bi slilo ni 50.000 dinara...

(M. Beljan)