Ova deca su preživela strahote i sada su pod istim krovom, svaki crtež krije tešku priču: Obišli smo novo Prihvatilište u Beogradu (FOTO) (VIDEO)

Prihvatilište je počelo s radom 25. februara u novoj zgradi u Ulici Živka Davidovića 64, na mestu gde je nekada bila škola "Ćirilo i Metodije"

Kamo sreće da ustanove kao što je ova ne postoje, da sva deca imaju mame i tate i da uveče utonu u san sa njihovim poljupcem na obrazu. Ali pošto ne živimo u bajci, zamena za dom kao što je ova je neophodna. I nećemo da koristimo izraze kao što je ustanova, iako je to ispravno, ipak je previše administrativno i nekako sterilno zvuči. Prihvatilište za decu je privremeni dom mališanima i onima malo starijima, od sedam do 18 godina.

Preporučujemo

Srećom, pa postoje osobe kao što je Marija, socijalna radnica koja nas je ugostila u novootvorenom prihvatilištu u Ulici Živka Davidovića 64, koja decu oslovljava sa "ljubavi" i kojoj se celo lice ozari kada priča o svom poslu.

Koja je, kada je počela kao volonter da radi sa decom, donosila kutije pune bananica i lizalica deci. Posle 11 godina bavljenja decom, nebrojeno njih je prošlo kroz njen život. Svake godine između 400 i 600 dece. Ona sa žarom priča o tome kako su trenutni stanari doživeli useljenje u novu zgradu:

- Deca su bila oduševljena kad su videla kako sve izgleda. Eto, devojčice su odmah krenule da sređuju sobe, a brinu i o sebi, pa se sređuju, feniraju. To je život, on se nastavlja - priča Marija Grbić Živanović, dok stojimo ispred ulaza u zgradu nekadašnje osnovne škole "Ćirilo i Metodije".

Levo od ulaza je fontana, koja već radi. Zemlja u dvorištu je još gola, ali obrađena i spremna za travu.

Unutra sve novo i još tako i miriše. Obišli smo trpezariju, sobe, a bili smo i u radionici gde smo zatekli samo muško društvance. Jedan dečkić, koji iako bi trebalo da ima bar sedam godina, izgleda malo mlađe, najmlađi je, a svakako najsitniji u toj grupici. Nije ni primetio da tu neko snima, slika i priča. Zaneseno je nanosio lepak na papir i potom preko sipao šljokice. Toliko je bio koncentrisan da verovatno nije ni bio svestan da mu je jezik isplažen i da svako malo pređe preko gornje usne.

Tu je veliki sto, tabla, polica sa igračkama... Srednjoškolci su, priča nam Marija malo kasnije, u trenutku naše posete u školi.

Kako kaže Marija, tek kad je glasno izgovorila cifre, shvatila je koliko je sada Prihvatilište veće. Staro je bilo za 16 dece, a u novom ima mesta za 48 korisnika, trenutno je u prihvatilištu 24 dečaka i devojčica. Tu su da se zadrže šest meseci, a potom idu dalje, u hraniteljske, srodničke porodice, u dom...

Da nisu preživela neku strahotu, ova deca ne bi ni bila tu gde jesu. Neki su doživeli nasilje u porodici, bili zanemarivani, ali svi, bez razlike su doživeli neku "kriznu situaciju", rečeno administrativno. A onako ljudski rečeno, doživljavali su sve ono što deca nikako ne bi trebalo da iskuse. Ne bi bilo ni ljudski "čeprkati" po njihovim ranama da bismo saznali ono što već naslućujemo.

Prihvatilište ima i svratište, koje funkcioniše kao dnevni boravak i u njemu ima mesta za 30 dece. Imaju biblioteku, sale za radionice, muzičku i senzornu sobu... Tu i tamo ima i poneke kutije, sa knjigama, na primer, jer još nisu stigli sve da raspakuju.

Na zidovima su njihovi crteži koji nam izazivaju različite emocije, pred nekim kreće roditeljska suza, a pred drugim blagi osmeh deteta u nama. Pored njih na panou su i poruke motivacije - misli, uči, radi, veruj i uspećeš u životu.

Ljubav. Raspoloženje. Zdravlje. Tajna uspeha. Zvuči tako jednostavno, ali šta ako se kroz sve prepreke gurate sami i imate 7 godina?

Ima i onih "ptića" davno izletelih iz gnezda, priča nam Marija, koji povremeno obiđu Prihvatilište, dođu, vodeći svoju dečicu za ruke.

Popričali smo u dnevnoj sobi u kojoj je udobna garnitura, TV, sto na kome su igračke, društvene igre, žuta kutija sa lego kockama.

Ostaje želja koju su zaposlenima u Prihvatilištu uputile penzionisane kolege, poželeli su im samo jedno, da budu kao vatrogasci "da znamo da ste tu, ali da budete bez posla".

(Đ. Radivojević/djordje.radivojevic@telegraf.rs; J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)