Austrougari su tokom svoje okupacije Beograda promenili nazive velikog broja ulica. Neke izmene su šokantne

Ako vam je neki predak tokom austrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu živeo u današnjoj Cetinjskoj ulici, na zvaničnim dokumentima je pisalo da živi u Pivarskoj. Tako se zvala, logično, zbog pivare koja i danas postoji. Ali bilo je i mnogo krupnijih izmena

U sklopu opšte ofanzive Centralnih sila na Kraljevinu Srbiju, koja je počela 5. oktobra 1915. godine, napadnut je i Beograd. Prestonica je, posle tri dana žestokih borbi, pala u ruke neprijatelju, pošto je zbog napada Bugarske s boka Moravska divizija II poziva morala da promeni razbojište. Svega osam hiljada ljudi ostalo je isprva u gradu, dok se ostatak povukao sa vojskom; ali neprijatelj je stigao narod u povlačenju i primorao ga da se vrati.

Preporučujemo

Naposletku se veći deo stanovništva vratio svojim kućama, stanovima i ognjištima u čitavoj zemlji, ne samo u Beogradu, uprkos našem uvreženom verovanju da se „ceo narod“ povukao s vojskom preko Albanije (kao da je to uopšte moguće). Austrougarski okupator je potom pristupio uređenju svojih odnosa sa novim podanicima.

Kako je Božica Mladenović sa Filozofskog fakulteta u Nišu istakla u jednom svom naučnom radu iz 1998. godine, čiji je deo objavljen u „Istorijskom časopisu“, listu Istorijskog instituta SANU, jedna od glavnih preokupacija okupatora bilo je slamanje rodoljublja i nacionalnih osećanja, rušenje digniteta, nametanje tuđe kulture suprotne srpskom mentaliteta i tradiciji, i nametanje tuđeg sistema društvenih vrednosti (Srbi su svog izgrađenog ipak nastavili da se drže).

Sa tim ciljem nove vlasti donele su niz novih zakona, propisa i naredbi. „Najvažniji akti pozitivnog prava bili su Opšte osnove za carsko-kraljevsku vojnu upravu u osvojenoj oblasti Srbije, statut Vojno-generalnog guvernmana, i Direktive za političku upravu na prostoru Vojno-generalnog guvernmana u Srbiji kojima su određena osnovna građanska i politička prava okupiranog stanovništva. Osim pomenutih, donet je i niz propisa kojima je regulisan svakodnevni život“, piše Mladenovićeva.

Projekat zatiranja identiteta imao je svoju manifestaciju i u onome na šta često ne obraćamo pažnju, zato što nam je praktično ispred nosa, pa ne shvatamo njegovu suštinsku važnost. U pitanju su nazivi ulica, trgova i sokaka po gradovima, čije su izmene bile u nadležnosti okružnih komandanata; interesantno, austrougarske vlasti su i očekivale da će to izazvati narodni gnev, smatrajući to za normalnu reakciju.

Ali okupator nije menjao nazive ulica mahnito već odmeremo i proračunato, pa su uglavnom „stradali“ nazivi glavnih ulica i trgova. Za unutrašnjost Srbije ima nedovoljno preživelih podataka, za razliku od Beograda, ali zna se da su u Kragujevcu četiri ulice postale Galvicova, Cara Viljema, Hindenburgova i Badenska, po nemačkom kajzeru i vojskovođama. Jedna čačanska ulica dobila je naziv Erchercoga Fridriha, dok su trgovi postali Franje Josifa i Princa Eugena, po caru i kralju Austrougarske monarhije te slavnom austrijskom vojskovođi (koji i nije toliko sporan, budući da su se Srbi borili sa njim i pod njim protiv Turaka). Gornjomilanovačke ulice dobijale su redne brojeve. Očito je neprijatelj mislio da nikada neće otići.

Što se tiče Beograda, gde je bilo sedište Guvernmana, preživeo je jedan vrlo metodično izrađeni popis nekog austrougarskog činovnika koji je očito bio bliže upoznat sa našom kulturom i istorijom. Kucan pisaćom mašinom na jedanaest stranica, spisak je podeljen na tri stupca: u prvi je po abecednom redu smestio dotadašnje nazive, u drugi njihova objašnjenja, a u treći nove nazive.

Tako, recimo, za Banjsku ulicu kaže: „Malena Banjska na Kosovu polju. Sedište (u smislu prestoni grad) Strahinjića bana. Narodna poezija.“ Pravi i greške, od kojih neke mogu biti slučajne. Tako recimo Malog Radojicu naziva — Malim Radojkom, Komnen-barjaktara — Komen-barjaktarom, a Banovića Strahinju — Banović-Sekulom. Za vojvodu Kajicu, ličnost iz epske poezije, kaže da je bio komita u Makedoniji deset godina ranije, dok Baba-Višnju proglašava Karađorđevom majkom, zbog čega je naziv njene ulice morao biti promenjen.

Dakle, to je bio jedan kriterijum: sve što je imalo veze sa dinastijom Karađorđević moralo je nestati, poput Ulice Kralja Petra, Trga Kralja Petra i Prestolonaslednikove ulice. Sve što je imalo veze sa Prvim i Drugim srpskim ustankom, od ličnosti do događaja, moralo je nestati. Sve što je imalo veze sa Srpsko-turskim ratovima 1876—1878. i Balkanskim ratovima, moralo je nestati.

Takođe i sve što je imalo veze sa crnogorskom dinastijom Petrović i Crnom Gorom uopšte: Crnogorska ulica, Cetinjska, Zetska i Knez Danilova nakratko su otišle u ilegalu (pošto narod nikad nije prihvatio nove nazive, dva društva su živela paralelno na istom geografskom prostoru; narod čak i od svoje vlasti teško prihvata izmene ustaljenih naziva ulica, a kamoli od stranaca).

Vidovdanskoj ulici takođe je izmenjen naziv, pošto je to ne samo bio i ostao najvažniji narodno-crkveni praznik, nego je još i Sarajevski atentat izvršen tog dana. Ista sudbina je zadesila Moskovsku ulicu zbog Rusije i Rimsku zbog Antante, ali i Mostarsku, Nevesinjsku, Sarajevsku, Kotorsku, Dalmatinsku, Dubrovačku, Višegradsku, Primorsku i sve ostale koje su nosile nazive po gradovima ili krajevima Dvojne monarhije na koje su Srbi, po mišljenju Austrougara, polagali pravo i koje su pretendovali da osvoje (iz našeg ugla: oslobode). Ruku na srce, mi zaista jesmo pretendovali da oslobodimo te krajeve. Interesantno, sve što je imalo veze sa dinastijom Obrenović ostalo je nepromenjeno.

Neke ulice su, a to je vrlo iznenađujuće, dobile nove nazive po ličnostima iz srpske srednjovekovne istorije, poput Jug-Bogdana, Cara Uroša i despota Đurađa. Drugima su nazivi menjani u skladu sa delatnostima po kojima su bile karakteristične, pa smo dobili Pivarsku, Ribarsku, Ratarsku i Bolničku ulicu. Trećima su novi nazivi bili izvedeni iz izgleda, pa smo odjednom imali Spojnu ulicu, Kratku, Malu, Tamnu, Usku, Poprečnu. Konačno, pojedinim ulicama nazivi su menjani po ulicama na koje su se nastavljale.

Sve u svemu, od 286 ulica i trgova koliko je tada postojalo u našem glavnom gradu, promenjeni su nazivi za 68, što predstavlja 24 odsto ukupnog broja. Prenećemo čitav spisak, i nećemo ništa izostaviti. Možda pronađete svoju ulicu. Levo je srpski naziv, a desno austrougarski.

Baba-Višnjina — Stiška

Banatska — Daunova

Bacetina — Mokriluška

Bosanska — Stara crkvena

Bokeška — Rejonska

Bregalnička — Nova

Cetinjska — Pivarska

Cincar-Jankova — Kratka

Crnogorska — Jug-Bogdana

Dalmatinska — Vidinska

Dračka — Ribarska

Dubrovačka — Saborna

Hercegovačka — Zadrugarska

Ivankovačka — Mala

Jadranska — Cvjetna

Karađorđeva — Donja

Katićeva — Rudarska

Kičevska — Vodovodna

Knez-Danilova — Šljivarska

Kondina — Pivarska (nastavak Cetinjske)

Kotorska — Trn-ulica

Kralja Petra — Saborna

Kraljev trg — Veliki trg

Krunska — Poslanička (ovo je već smešno)

Kumanovska — Vodovodna

Kursulina — Đakona Avakuma

Majora Ilića — Donja Palilulska

Mladonagoričanska — Poljska

Molerova — Vrtlarska

Moskovska — Laudanova

Mostarska — Carinarska

Nevesinjska — Spoljna

Njeguševa — Gimnazijska

Pop-Stojanova — Svećenička

Pop-Taškova — Topovske šume

Prestolonaslednikova — Svetog Prohora

Primorska — Močvarna

Rimska — Hercega Stjepana

Risanska — Železničarska

Sarajevska — Topčiderska

Skadarska — Ružina

Spletska — Stražnja

Srbobranska — Hercega Stjepana

Srebrenička — Tamna

Sremska — Kamenička

Stanoja Glavaša — Gornja palilulska

Travnička — Skladištna

Uzun-Mirkova — Vatrogasna

Vasina — Vatrogasna

Vidovdanska — Daunova

Visočka — Uska

Višegradska — Bolnička

Vojvode Anđelka — Nova školska

Vojvode Bogdana — Slepa

Vojvode Brane — Hadži-Mustafina

Vojvode Dobrnjca — Botanička

Vojvode Dojčina — Poprečna

Vojvode Gligora — Valjevska

Vojvode Kajice — Despota Đurđa

Vojvode Lome — Bregovita

Vojvode Petka — Kriva

Vojvode Savatija — Hadži-Mustafina

Vojvođanska — Ratarska

Vučićeva — Cara Uroša

Zadarska — Topličin venac

Zahumska — Svetih Ćirila i Metodija

Zetska — Simina

Zvornička — Svetog Nikole

(P. L.)