Predstavljena nova elektronska aplikacija za vođenje matičnih knjiga: Cilj da građani ne moraju više da idu od šaltera do šaltera (FOTO)

Cilj je da državni organi međusobno razmenjuju podatke, te da građani više ne moraju da idu od šaltera do šaltera već da sve što im treba mogu da dobiju na jednom šalteru, odnosno elektronski, dodao je Vesić

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević i zamenik gradonačelnika Goran Vesić obišli su danas matičnu službu opštine Savski venac gde su prisustvovali predstavljanju Registra matičnih knjiga – nove elektronske aplikacije za vođenje matičnih knjiga.

Obilasku su prisustvovali načelnica Gradske uprave Sandra Pantelić i predsednica oštine Savski venac Irena Vujović.

Preporučujemo

Nikodijević je podsetio da je opština Savski venac apsolutni rekorder među beogradskim opštinama, kada je broj rođene dece u pitanju.

– Na Savskom vencu, gde se nalazi najveći broj beogradskih porodilišta, svake godine se rodi oko 25.000 beba, dok je na drugom mestu Zvezdara sa oko 2.000. Povod našeg dolaska je prelazak sa lokalnog na centralizovani elektronski sistem. Više nije važno da li je osoba koja želi da podigne izvod iz matične knjige rođenih ili uverenje o državljanstvu, rođena u Beogradu ili drugom gradu, jer može da dobije sve što joj je potrebno u bilo kojoj od 17 gradskih opština, uz još četiri matična odeljenja – rekao je Nikodijević.

On je istakao da postoji i mogućnost elektronskog apliciranja za izvod iz matične knjige rođenih, koji potom građani dobijaju na kućnu adresu, a veoma brzo će ista stvar biti omogućena i za uverenje o državljanstvu.

– Još od ranije radi servis koji omogućava da deca koja se rode na teritoriji Beograda već u bolnici mogu da budu prijavljena, bez obaveza da roditelji odlaze u opštinu, dok dokumenta nakon toga stižu na kućnu adresu. Gledamo da, koristeći nove tehnologije, omogućimo građanima lakše ostvarivanje njihovih prava. Izvod iz matične knjige rođenih je dokument koji manje-više svakome povremeno zatreba, a sada više neće biti potrebno da bilo ko posreduje u tom poslu – dodao je Nikodijević.

Goran Vesić je tom prilikom naveo je da sve što se radi usmereno ka građanima kako bi lakše ostvarili svoja prava.

– Jedna od najvažnijih urađenih stvari jeste da građani izvode mogu da dobiju lako, efikasno i brzo. Ne moraju više da čekaju niti da to pravo ostvaruju tamo gde su upisani u matičnu knjigu. Grad Beograd je omogućio da sa lokalnog sistema oko četiri miliona podataka iz matične knjige migrira u centralni registar i više od četiri miliona podataka iz knjige državljana. Tako svi građani Beograda bez bilo kakvih problema mogu da dobiju osnovne izvode u svih 17 gradskih opština, na 21 punktu na teritoriji Beograda – istakao je Vesić.

Cilj je da državni organi međusobno razmenjuju podatke, te da građani više ne moraju da idu od šaltera do šaltera već da sve što im treba mogu da dobiju na jednom šalteru, odnosno elektronski, dodao je Vesić.

– U Gradskoj upravi uveli smo čak i mogućnost plaćanja takse karticama i telefonom. Izmenom Zakona o glavnom gradu i nakon toga Statuta, dobićemo veću decentralizaciju kad je reč o gradskim opštinama kako bi građani svoje probleme mogli da rešavaju tamo gde žive. To ne važi samo u opštinama već i u uslužnim centrima koji će biti osnivani tamo gde su nekada bile mesne zajednice. Želja nam je da građani sve svoje potrebe rešavaju brzo i lako, što je moguće više preko interneta, te da pokažemo da smo moderna uprava u službi građana – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je podsetio i da je za matične službe kupljena nova, moderna oprema i da matičari imaju bolje uslove rada, te da je Savski venac prva opština u Beogradu koja će biti smeštena u energetski efikasnoj zgradi.

Goran Vesić je na kraju pokazao svoj upravo izvađeni izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, naglašavajući da je procedura trajala minut. Uprava postoji zbog građana, a ne oni zbog nje, kako je decenijama bio slučaj, zaključio je Vesić.

Nikodijević i Vesić obišli su i arhivu u kojoj se nalaze matične i crkvene knjige, od kojih je najstarija iz 1876. godine.

(Telegraf.rs)