Kako bi Beograd izgledao da se sutra uvede besplatan prevoz: U Jagodini je već krenuo haos, pitaju se - da li je ovo utopija? (ANKETA)
Zamislite da nema kontrolora, busplus aparata i da vas niko ne pita u koju zonu putujete
Kad god se neko dobro proglasi besplatnim, Srbi se sjate da oberu plodove. Grabile su se plastične kese, karte za besplatno krstarenje, naređani sendvičići na promocijama u supermarketima odlaze kao alva... Karte za besplatne koncerte planu u sekundi, a u najjeftinijim pekarama redovi su do vrata.
Možete li da zamislite šta bi se desilo kada bi prevoz postao besplatan? Da uđete u autobus bez ikakve legitimacije i da ne brinete za kontrolu. Kakav bi haos nastao na stanicama i autobusima, kada bi svako hteo da uđe i provoza se makar jednu stanicu, pa još zadao sebi i viši cilj: da za svoju besplatnu vožnju nađe što bolje mesto.
Ne moramo mnogo ni da zamišljamo, dovoljno je da čujemo samo jednu priču iz Jagodine, koju nam je ispričao učenik iz okoline ovog grada.
- Ljudi, ja već nedelju dana kasnim u školu. Ne mogu da uđem u autobus, na Trnavi se napuni već na prvoj stanici. Ljudi se guraju, uglavnom stariji, kao da nikad nisu bili u gradu ili još gore, kao da nikad nisu ušli u autobus. Guraju se da uđu, pa se zadržavaju na vratima, ispituju vozača da li je stvarno besplatno i, na kraju, za nas đake i one koji rade dole nema mesta. Ili da ideš peške ili da čekaš sat vremena sledeći. Po gradu se voze i za jednu stanicu, ulaze kao izgubljeni, pa pogreše liniju, onda traže da im se stane van stanice - priča jedan maturant za "Telegraf".
Polaske autobusa u Jagodini za većinu linija možete izbrojati i na prste. A kako bi ovaj haos izgledao u Beogradu? Vožnja za pola stanice, vožnja da se ubije vreme i zagreje u autobusu... Mnogi bi sigurno pohrlili da se provozaju do grada, da isprobaju sve linije i osete sve blagodeti slobodnog kretanja od Dunavca do Dudovice.
A šta je sa ljudima koji voze automobile i shvate da im se mnogo više isplati da sednu u autobus za "dž". Gužve su već velike, autobusi kasne i izostaju, a gomila novih i neinformisanih putnika mogla bi da dovede do pravog ludila u njima.
Neki bi otišli i korak dalje, pa bi autobus koristili i za selidbe i transporte. Viđali smo ljude sa šporetima i kadama, čitavim kofama sira i sumnjivim kesama koje jednu po jednu ubacuju neobični putnici.
Ima li besplatnog ručka i da li i na prevoz može da se primeni ono društveno pravilo da o javnom dobru niko ne brine, samo se arči i uništava? Kako bi izgledala sedišta, rukohvati, koliko dugo bi vrata ostala čitava? Da li uslugu koju platimo više cenimo, ma kako bili nezadovoljni realnim stanjem u kojem se nalazi sistem gradskog prevoza u Beogradu?
Naravno, prestonica se u odnosu na Jagodinu razlikuje i po tome što veliki procenat putnika već sada čine šverceri, broj autobusa i linija ne može da se poredi ni sa kakvom varošicom, ali čini se da u sadašnjoj situaciji fali samo kap koja bi prelila čašu i da gradski prevoz u postane neupotrebljiv.
Da li besplatan prevoz u gradu vodi ka utopiji? Ostavite nam odgovore u komentarima.
VIDEO: Gužve u Beogradu su mala maca za Indiju
(M. B.)