Svi znaju kako je nastala Čukur česma, ali niko ne zna šta piše u jevrejskom postskriptumu

Priča koja može da se čuje od vodiča koji su upoznati sa jevrejskom istorijom u zemlji

Tokom vrelog junskog dana 1862. godine, dečak Sava Petković čekao je u redu za malo vode u relativno mirnoj stambenoj ulici u Beogradu. Sunce je bilo u punom jeku, izvlačeći lokalno stanovništvo iz njihovih drvenih domova na znojave ulice.

Ali, oni nisu bili jedini žedni: neki turski vojnici, predstavnici Otomanskog carstva, želeli su malo vode i nisu hteli da čekaju, pa su gurnuli mladog Petkovića s puta i presekli red.

Petkoviću se to nije dopalo pa ih je odgurnuo, što je predstavljalo mali čin otpora koji je uskoro izazvao pobunu širom grada. Osmanlije su pogodile Petkovića, lokalna policija je uhapsila vojnike, što je dovelo do otvaranje vatre od strane turskih vojnika.

Danas je incident kod Čukur česme obeležen malim kipom mrtvog dečaka koji leži na samom mestu gde je nekada stajala fontana.

Priča je dobro poznata Beograđanima, ali je manje poznat jevrejski postskriptum. Tokom haosa, neki Srbi su pobegli u jevrejsku kancelariju u susedstvu - jedinu betonsku zgradu u ulici punoj drvenih kuća.

Jedan turski vojnik bacio je bombu na zgradu, ali se ona nekako zaglavila u zidu i nije eksplodirala. Kada je rabin izašao napolje i video bombu, proglasio je to čudom. Lokalci su se složili i opravdali svoju borbu za nezavisnost.

Ova priča ne može da se sazna samo posetom spomenika, već se čuje od vodiča Aleksandra Stoijkovića, koji nudi jevrejske obilaske u Beogradu.

- Srbija je jedinstvena na Balkanu, jer toplo prihvata Jevreje tokom istorije. Srbi nisu doživljavali Jevreje kao druge, videli su ih kao Srbe jevrejske vere - rekao je on, a prenose kanadske jevrejske vesti.

(Telegraf.rs)