Kakve su muke beogradski "mangubi" zadavali Austrougarima u okupiranom Beogradu tokom Velikog rata
„Napokon je redarstvu pošlo za rukom uapsiti čitavu tatsku družinu. To su t. zv. beogradski ’mangubi’ — besposlene gradske skitnice, koji su živili isključivo od krađe. Vođe su ove družine bili Aleksandar Stović, Marko Alkaly, i Miloš Rakić“, piše austrougarski okupatorski list početkom 1916. godine
Šta se dešavalo u okupiranoj nam domovini tokom Drugog svetskog rata — znamo vrlo dobro. Ne znamo sve, naravno, ima tu još mnogo kockica koje treba da se sklope, i nikada nećemo imati potpuno jasnu sliku, ali imamo opštu predstavu i veliki broj činjenica. Ali šta se dešavalo u okupiranoj Kraljevini Srbiji tokom Prvog svetskog rata, e to je već jedna velika nepoznanica, zbog čega sve što o tome čujemo i jeste zanimljivo.
Stara priča kako je ceo narod otišao u izbeglištvo je čista nebuloza, otišla je vojska preko Albanije i jedan vrlo mali deo naroda, samo oni koji su mogli. Ogromna većina je ostala. Neki od njih su se sigurno okoristili novonastalim stanjem i postali ratni profiteri, kakvih je bilo i pre okupacije, ali za razliku od komunističkog režima nekoliko decenija kasnije, karađorđevićevska vlast nije gonila izdajnike, i generalno su te tri godine zakopane u našoj istoriografiji, te se gotovo niko njima nije ni bavio.
Teško da mi možemo jednim novinskim člankom promeniti tu sliku, ali možemo barem da učinimo jedan maleni korak i da otvorimo prozor ka zaboravljenom, strašnom svetu austrougarske Srbije i Beograda: bio, ne ponovio se.
Zavirićemo zato u br. 9 lista „Beogradske Novine“ koji je izlazio u to doba i koštao „2 filira“. 20. januara 1916, nekoliko meseci nakon sloma naše zemlje, na naslovnoj strani doneo je vest o poseti nemačkog cara našoj prestonici. Ali to ćemo neki drugi put, nas sada interesuje život običnog čoveka.
Zato skačemo na šestu stranu koja donosi kratku vest pod naslovom „Uhvaćena tatska družina“ u kojoj saznajemo sledeću stvar:
„U Beogradu su se u poslednje vrijeme događale posvednevno silne krađe. Napokon je redarstvu pošlo za rukom uapsiti čitavu tatsku družinu. To su t. zv. beogradski ’mangubi’ — besposlene gradske skitnice, koji su živili isključivo od krađe. Vođe su ove družine bili Aleksandar Stović, Marko Alkaly, i Miloš Rakić. Jedne je noći poduzeta racija, pa su uhvaćena 22 člana ove družine. Trinaestero ih je predano sudu, dok su nekoji predani u tabor interniranih na Topčideru, a nekolicina puštena radi nedoraslosti na slobodu“.
Autor po svemu sudeći nije upoznat sa pojmom „mangup“, pa možda misli da je to neki nadimak ove konkretne „hajdučke družine“.
Na istoj strani piše i ovo: „Mesar G. P., koji je klao marvu u staji, u kojoj je ležao i jedan bolesni konj, kažnjen je redarstveno globom od 150 K.“ A posle vesti „Drzak zločinac“ možemo da zaključimo da je okupatorska policija baš muku mučila sa mesarskim kriminalcima: „Prije je nekoliko dana oko 6 sati u večer u Resavskoj ulici napao s leđa mesarski pomoćnik M. Petrović gospoju Idu Levay i pokušao joj oteti iz ruku torbu s novcima. Na njezino zapomaganje priskočila su joj u pomoć dva vojnika, koji se dadoše za napadačem u potjeru, pa pošto su ga uhvatili predali su ga redarstvu. Petrović je predan sudu.“
Jedno od pravila koje je uveo austrougarski okupator bilo je i to, da svi stanovnici moraju da se prijave novim vlastima, a ko se ne bi prijavio, snosio je posledice. Tako list piše: „Poslednjih su dana poduzeli redarstveni organi po gradu oštru kontrolu, da li su se svi beogradski stanovnici prijavili. Tom je prilikom pronađeno više neprijavljenih osoba, makar su se one već pred dulje vremena povratile u Beograd. Svi su ti kažnjeni zatvorom do 14 dana, odnosno globama od 100 do 150 k.“
Mogu se u svim brojevima „Beogradskih Novina“ da pronađu i lični i poslovni oglasi u kojima „ozbiljna Gospoja traži namještenje“, neki stolar nove mušterije, gospođa iz Vidinske ulice br. 17 daje časove francuskog jezika, a neko iz Ratarske ulice br. 38 prodaje „fini zimski postavljen kaput, jevtin, podesan za srednjeg čovjeka“. Dakle, život u Srbiji nije bio stao, iako nama danas koji živimo u mraku o svemu što se tada događalo, svakako deluje kao da jeste.
VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?
(P. L.)