Živimo u Beogradu, a nikad nismo čuli za "beogradsku šaku": Srbija, tadašnja velesila u robotici, napravila je prvu bioničku ruku u istoriji (VIDEO)

Profesori Rajko Tomović i Milan Rakić su 1964. godine konstruisali model prve u svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje

Prva bionička ruka u istoriji čovečanstva napravljena je u Institutu "Mihajlo Pupin" sedamdesetih godina prošlog veka, tačnije 1972. godine. Da sprovedete anketu i pitate Beograđane o tome, sumnjamo da bi išta znali, dok stranci, posebno Japanci, itekako znaju, pa umeju da kažu "da nije bilo devedesetih, vi biste verovatno sada nama prodavali robote".

U prostorijama instituta, srpski naučnici napravili su tada ne pasivnu protezu već ruku koja je mogla da pokreće prste. Bio je to početak humanoidne robotike, jer do tada su rađene samo hvataljke za industrijske robote.

Preporučujemo

U to vreme, to je bilo izuzetno napredno, Jugoslavija odnosno Srbija i Institut "Mihajlo Pupin" su bili velesila u toj oblasti. Takozvana "beogradska šaka" nalazi se u svim svetskim udžbenicima iz robotike i to baš pod tim nazivom "beogradska šaka".

Ona ima sinergijsko dejstvo, može ići u jednom i u drugom pravcu, pokretana je, što je interesantno, jednim jedinim elektromotorom, ali ima izuzetno inteligentno projektovan polužni mehanizam koji faktički pogon sa jednog elektromotora prenosi sinergijski na svih pet prstiju.

Kada je "šaka" u pitanju, profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu započeli su 1963. godine pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira i 1964. godine konstruisali model prve u svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje.

ŠAKA ZA MISIJU APOLO

Ta šaka je čak poslata u SAD na istraživanje i trebalo je da pomogne američkim naučnicima da reše problem hvatanja u misiji Apolo na Mesecu, ali je ona bila namenjena ljudima i za hvatanje manjih stvari. Profesor Tomović (1919.-2001.) je bio jedan od tvoraca prvog digitalnog računara napravljenog u SFRJ.

Beogradsku školu robotike vodio je, između ostalih, i profesor Miomir Vukobratović (1931–2012), naš najpoznatiji istraživač u ovoj oblasti, koji je ostavio veliki trag u svetskoj humanoidnoj robotici. Njegovi prvi radovi bili su iz oblasti matematičkog modelovanja antropomorfnih aktivnih mehanizama. Međutim, najvažniji korak u razvoju Beogradske škole robotike bio je njegov rad o tački nula momenta, objavljen još 1969. godine.

Reč je o teorijskom modelu kretanja humanoidnog robota na kome se i danas zasniva kretanje svih vrsta androida. Pre nego što je ovaj model kretanja počeo da se primenjuje kod humanoida, roboti su imali veliki problem sa održavanjem ravnoteže u pokretu.

Princip koji je osmislio profesor Vukobratović i danas se, gotovo pola veka kasnije, primenjuje kod mnogih čovekolikih robota, uključujući i Hondinog ASIMO robota.

Pogledajte prilog emisije "Beograd za početnike":

(Telegraf.rs)