Sprave za "mučenje i plašenje" ljudi i scene iz horor ili nešto sasvim drugo: Zavirite u Kliniku "Dr Laza Lazarević" (FOTO) (VIDEO)
Istorijat psihijatrije u Srbiji dug je 157 godina
Prvi psihijatrijski muzej na ovim prostorima otvoren je danas u blizini Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Višegradskoj 26. Doktorova kula izgrađena je 1824. godine kao letnjikovac dr Vite Romite, a u trošnoj zgradi od cigle, spomeniku kulture od velikog značaja, postavljena je izložba nazvana "Od doma za s' uma sišavše do Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević: 157 godina psihijatrije u Srbiji".
Malo dalje od glavne zgrade na kojoj je lik po kome se ustanova i zove, Laza Lazarević, opkoljena šumom je građevina u kojoj je dr Jelena Simić Jovanović postavila izložbu o psihijatriji od njenog osnivanja do danas. S' uma sišavši, pojas za mehaničku fiksaciju ili laički rečeno vezivanje pacijenata, aparat za elektrokonvulzivnu terapiju je sve što bi moglo da uplaši prosečnog čoveka.
Preporučujemo
Radnik pao sa visine od 5 metara u Zemunu: Pokušali da zataškaju incident od Hitne pomoći, dok je čovek krvario sa otvorenom lobanjom
Podržavamo izmene zakona koji će sprečiti bespravnu gradnju, Vesić poručuje: Svi objekti će morati da budu vidljivi i na satelitskom snimku
Zamišljaće scene iz najstrašnijih filmova u kojima su se pojavljivali psihijatrijski bolesnici i trudiće se da od sebe otera pomisao da nekom njegovom treba takva pomoć, prekrstiće se i reći "daleko bilo".
A baš protiv takvih predrasuda se treba boriti i kako je rekla direktorka klinike Ivana Stašević Karličić, vratiti ljude sa psihijatrijskim problemima u zajednicu.
Kroz pet tematskih celina predstavljeno je osnivanje i značaj klinike, počeci psihijatrije u Srbiji, najzastupljenija oboljenja, nekadašnje metode lečenja, ličnosti upravnika, lekara i drugog osoblja.
Na osnovu arhivskih dokumenata, istorija bolesti, ličnih zapisa i pisama, predstavljene su i ličnosti pojedinih bolesnika.
Na primer, Radoslava M, koji je oba svetska rata proveo u bolnici, a u njoj je i preminuo 1957. godine. Radoslav je rođen 1881. godine u Nišu, a bolovao je od prevremene demencije i paranoje. Nije bio oženjen, a radio je kao pisar u Ministarstvu finansija. U bolnici je proveo više od 40 godina, a za sve to vreme radio je u kancelariji uprave, mogao je slobodno da se kreće i svakodnevno je odlazio u grad.
Lekar je u njegovom medicinskom dosijeu naveo da je Radoslav "miran, pristupačan, dobrodušan i tih", da je "marljiv i da na postavljena pitanja daje prisebne odgovore". Za sebe je govorio da je "fizički dobro, a duševno? Pa, kad je tu tako dugo, sigurno nije dobro". Objavljen je i jedan književni rad Radoslava M.
Izložene su i samo neke od knjiga koje su pacijenti mogli da čitaju "Nemačka čitanka", "Pripovetke" Vladana Đorđevića, Nemački bukvar, "Istoriju sveta"...
Prema rečima direktorke, mehanička fiksacija je i danas, ponegde, u svetu legitimna mera lečenja. U Srbiji pak, samo je 10 odsto prinudnih zadržavanja u ustanovi. Prava pacijenata se strogo kontrolišu.
Načelnica Gradske uprave Grada Beograda Sandra Pantelić i član Gradskog veća prof. dr Fadilj Eminović prisustvovali su otvaranju izložbe, kao i državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Đukić, lekari i osoblje Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", predstavnici gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Muzeja nauke i tehnike, a među gostima je bio i dr Stiven Štal, profesor Kalifornijskog fakulteta i vanredni profesor na Kembridžu.
Izložba će biti otvorena radnim danima i vikendom, do 31. oktobra, od 10 do 17 časova, a ulaz je slobodan.
Pogledajte video:
(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)