Zašto je postalo sasvim normalno i "ispravno" da se iživljavamo nad kontrolorima Busplusa?

Uvrede, vika i omalovažavanje redovne su scene kada u autobus uđe kontrola

U popodnevnoj vožnji 706-icom prenula me je galama jednog putnika koji je jedva dočekao kontrolu da krene verbalno da se iživljava.

Žučno smo se posvađali ko kupuje busplus kartu, a ko nikako neće: Tinja rat između švercera i redovnih platiša svakog dana

Preporučujemo

Ćelav, grlat, krupan, našao je da se isprazni na devojci koja je najnormalnije pregledala karte, u autobusu gde je moglo komotno da se stoji.

Galamdžija je čak imao kartu, ali je našao svoju žrtvu da prebaci sve nezadovoljstvo zbog toga što gradski prevoz po njegovom mišljenju ne radi dobro.

Verbalni siledžija nije imao milosti. Bio je kao predator koji je počeo da davi svoju žrtvu pred gomilom publike koja je ćutala i gledala ovu scenu. Vikao je u harmonici tako da je ceo autobus mogao da ga čuje. "A tebi je lepo kad nema autobusa? Hajde, beži, beži" ponižavao je devojku neurotično ponavljajući neprimerene reči.

Neko će reći da tako i treba, odmah će početi da traži izgovore i blati kontrolore. Jer... "Oni rade za privatnu firmu, te pare ne idu GSP-u, to je posao koji niko ne treba da radi..."

Ali, zašto zaboravljamo da je ovo ponašanje naprosto siledžijsko. Tačno je da čovek nije psovao ni pretio, ali se svom silinom obrušio na devojku koja je, za razliku od njega, u tim istim prepunim autobisima po ceo dan. Zaposlena je u firmi koja nema problema sa viškom zaposlenih, koja održava ogroman sistem i na kraju, koja je po validnom ugovoru dobila posao da u ime grada naplaćuje prevoz.

Tačno je da je gradski prevoz rak rana Beograda. Autobusa nema jer se kvare, ali i zato što su u saobraćaju ogromne gužve iz kojih se ne biste iskobeljali lako ni da imate privatnog vozača. Svi smo mi kivni na neretko lošu uslugu, visoku cenu karte, katkad prljave i raspale autobuse.

Ali, nekako ćutimo i gunđamo u sebi sve dok u autobus ne uđe kontrola. E onda je radnik privatne firme, koji veze nema s GSP, dežurni krivac za sve naše muke.

"Da plaćam prevoz, da ti dam kartu, za kakvu uslugu?"

Možda su te reakcije delom i u našoj prirodi. Pred nama se pojavljuje osoba koja nas primorava da platimo nešto čime nismo zadovoljni. Ali, ono što nije naša priroda, već stvar vaspitanja i kulture, jeste da se suzdržimo od agresivnih i neartikulisanih ispada kojima vređamo, ponižavamo i psihički maltretiramo druge.

Ako ste nezadovoljni uslugom, postoji način da se žalite i pokažete svoj otpor. Dosta je više maltretiranja slabijih, koji celu smenu provode na radnom zadatku da kontrolišu naplatu karata, inače kataatrofalno lošu baš zbog onih koji misle da mogu da očitaju bukvicu kontrolorima i tako se izvuku.

Naučite da kontrolišete svoje nagone i da shvatite da je kontrolor samo običan radnik, bez koga prevoza verovatno ne bi uopšte ni bilo. Shvatite da kontrola postoji u svakom sistemu, pa i u prevozu, a sistem može i mora da se popravi tek kada budete plaćali kartu i svoje nezadovojstvo potom uputili na pravu adresu.

Ako ništa drugo, budite kulturni, ljubazni i džentlmeni...

(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)