Njujork Tajmsova reportaža o Beogradu: Srbima je muzika iznad svega! Ovde se igra i peva i u dobrim, i u lošim vremenima
Ako znate gde da idete u srpskoj prestonici, noć nikada ne mora da se završi
Čuveni list Njujork Tajms pre nekoliko meseci uvrstio je Beograd u svoju listu "52 mesta koja treba da posetite u 2018. godini". Njihova kolumnistikinja došla je u srpsku prestonicu, da proveri doživi iskustvo iz prve ruke.
Prenosimo vam njenu reportažu:
Čudo je da moja nova drugarica Iva Savić nije zapsala za večerom. Veče pre nego što smo se upoznale, doletela sam u njen rodni Beograd. Ona je sa svojim prijateljicama đuskala do četiri ujutu, a onda ustala, sveža i domorna, da ode na posao. Nije planirala da ostane do kasno, ali po beogradskom običaju, večera se pretvorila po pohod na barove.
Kada su svi pljuvali Srbiju, ovi stranci su je odbranili. I svima nama zadali domaći zadatak
- Ostali smo do dva ujutru, kada su ugasili muziku, pa smo se prebacile u naredni lokal - rekla je. Ako znaš gde da ideš u Beogradu, noć nikada ne mora da se završi.
Upoznala sam Ivu preko njene sestre, Alise , koja je sarađivala sa Tajmsovim dopisništvom iz Istočne Evrope. Iva je bila vrlo rada da mi pokaže šta sve njen rodni grad ima da ponudi. I ja sam bila nestrpljiva da nađem društvo i vodiča kroz jednu od 52 desinacije, gde je noćni život - glavni život.
Kao žena koja putuje sama, često osećam manjak sigurnosti ako izlazim nakon što padne mrak. Poslednji put sam u klabing otišla solo pre dve godine u Majamiju, i to za potrebe članka za "Kozmo". Još vučem traume od "vatanja" i uhođenja koje sam pretrpela to veče.
Znala sam da sam sa Ivom u dobrim rukama. Kao i ja, ona je u 40-im godina, ali ima ćerku tinejdžerku i ali i ostavlja utisak žene koja bi istovremeno mogla da zavede bika sa Vol Strita i da ga podigne i prebaci preko glave, mada je samo 160 cm visoka.
Preko nje uspela sam da vidim lepotu glavnog grada, na ušću reke Save u Dunav. Naučila sam koliko su duboko ratovi u Jugoslaviji tokom 1990-ih i raspad zemlje uticali na svakodnevni život u Beogradu, od izgleda određenih zgrada, koje se nikad nisu sanirale nakon NATO bombardovanja 1999. godine, do pesama koje bendovi sviraju. Iznad svega, otkrila mi je suštinu Beograda - njegovu gostoljubivost i moć da igra i peva u najgorim i najboljim vremenima.
ŠTIKLE I SERENADE U RESTORANU
Pre našeg prvog noćnog izlaska, Iva je imala jedan uslov: bez štikli. Ići ćemo u duge šetnje po kaldrmi i preko tramvajskih šina do Beton hale, gde se niz fensi restorana, ututkanih u ogromno skladište, prostire prekoputa reke Save.
Nasmejala sam se kada sam se pojavila u svojim jedinim malo lepšim putničkim cipelama. Svaka druga žena tamo je izgledala kao model u mini suknji i, o da, štiklama.
- Beograd je poznat po visokim štiklama i lepim ženama - rekla mi je Iva.
Poznat je i po muzici uživo, obilnoj i raznolikoj, koja dopire iz skoro svakog uličnog ćoška i sa terase, te šetnja podseća na učešće u paradi.
Muzičari sviraju u skoro svakom restoranu Beton hale, iz koje se pogled suočava sa komunističkom arhiteksturom Novod Beograda.
Popila smo piće u jednom kafiću, gde je talentovani duo harmonike i gitare svirao evergrin iz '50-ih i '60-ih iz Istočne Evrope. U sledećem sam čula hit hrvatske grupe Denis i Denis "Ja sam lažljiva" i nisam mogla da je danima izbacim iz glave, iako ne znam reči.
SKADARLIJA ILI ZEMUN, PITANJE JE SAD?
Skadarliju i njenu kaldrmu često porede sa pariskim Monmartrom. Prepuna je tradicionalnih taverni, koje se zovu kafane, gde orkestri od pet, šest muzičara šetaju od stola do stola, sviraju i ispunjavaju želje. Zimi, kada su svi unutra, sasvim je normalno da plešete oko stola, da pokažete da cenite njihovu svirku i da vas je pesma dirnula.
Čak je i veličanstvenih hotel na Terazijama, simbol grada od 1908. godine, gde sam odsela, imao pijanistu koji svira tokom doručka, što je samo dopunilo atmosferu određenu kristalnim lusterima i plišanim nameštajem.
Meni se lično ipak najviše dopao istorijski deo Zemuna. Tu me je Iva upoznala sa Jasminom, vlasnicom jednog od restorana na šetalištu, koji sa 138 godina postojanja spada u najstarije u gradu. Kao i mnogi drugi Srbi, ona je napustila zemlju '90-ih i ostavarila se kao poslovna žena u Pragu. Pre oko 15 godina, kada je država prodala razne poslove u svom vlasništvu, ona je ovaj kupila maltene za džabe. Srbima je, kaže ona, muzika iznad svega.
- Čak i ako si 80-godišnji Srbin, želiš da pleše na svojoj rođendanskoj žurci - tvrdi Jasmina.
IZ KLUBA U KLUB KRAJ VODE
Bez obzira gde u gradu vaša noć počne, završićete na obali Save. Nakon Beton hale i Starog grada, Iva me je odvela na jedno od svojih omiljenih mesta za đuskanje, koje ima sjajnog di-džeja, na otvorenom je, a tu nisam iskusila ništa od predatorskog ponašanja, sa kakvim sam se suočila u Majamiju.
Iva je predložila da rezervišemo mesto, što sam odbila jer ne želim da platim ludačku cenu za jednu flašu pića. No ispostavilo se da rezervisati mesto u Beogradu uglavnom znači samo to da ćeti sačuvati mesto.
Na drugoj obali u Novom Beogradu, sve su sami splavovi, barovi na vodi. Polugole žene koje na visokim platformama igraju uz bubnjeve i bas? Ogromno lice Frenka Zape? Žurka je svakom brodu. A i lako je skočiti iz jednog u drugi, jer skoro niko ne naplaćuje ulaz. Ako to i rade, cena je oko pet dolara (samo se čuvajte taksi prevara i obavezno sedajte samo u one koji ima TX tablice).
MESO, MESO, MESO (ALI TAKOĐE I RIBA)
- Tradicionalna srpska kuhinja je meso, meso i meso - rekla mi je Iva. Čini mi se da ima i dosta sira, sira i sira, koji je fenomenalnog ukusa i odlučan da vam začepi sve arterije.
Brem jednom, ako ste odlučni da Beograd odradite kako treba, morate da dan počnete burekom.
- Ja se koristim jednim trikom, a to je da će pekara pored pijace gotovo sirgurno biti dobra - rkla mi je ona. Maline su takođe prekobre na pijaci, a Srbija je jedan od glavnih izvoznika.
Za piće, počnite sa rakijom šljivovicom, pa pređite na pivo. Svi će Srbi od vas tražiti da probate ćevapčiće. Ja sam bila veći par u dva dodatka koji obično prate ćevappe, zajedno sa pečenim lukom - ajvar i kajmak. Prvi je napravljen od crvene paprike, a drugi od krema koji se skuplja sa kuvanog mleka. Kajmak je bolji od putera, a nimsa mislila da je to moguće.
Ljubitelji ribe treba da odu pravo u Zemun, gde ćete ponegde zateći ribu toliko svežu da je ribari peku na obali.
Dokazavši da su Srbi zaista toliko gostoljubivi, Iva je naručila hladno predjelo sa mojom omiljenom hranom u jednom poznatom restoranu na Novom Beogradu. Oni su poznati po bifteku, ali ono što ću zauvek upamititi je dezert tri leće.
- Ovde je hrana toliko dobra, da ti ne treba muzika - rekla mi je Iva.
HODALI SMO PREKO RAZBIJENOG STAKLA DA SE VENČAMO
Pre vožnje brodom pred zalazaka sunca, Iva me je odvela u moderan restoran u Zemunu, u vlasništvu tri žene, koje su ispunile prostor slikama lokalnih umetnika i svako veče unajmljuju živu muziku. To je takođe mesto u kome je Iva uhapšena, jer je pričala engleski tokom haosa NATO bombardovanja - veče pre svog venčanja.
Svadbu su zakazali u maju, u restoranu u podrumu, koji može da posluži i kao sklonište.
- Mislili smo "zaljubljeni smo, ko zna šta sutra nosi, hajde da uradimo to" - rekla mi je.
Radila je kao novinar i producent za BBC, kada joj je kolega predložio da dođu u ovaj kafić i proslave njenu poslednju noć kao udate žene. Pozvali su redakciju, kada se pojavila policija i uhapsila Ivu, njenog kolegu, budućeg bivšeg muža i devera. Neko je čuo da pričaju na engleskom i pozvao policiju. Verovalo se da su Britanci krivi za bombardovanje, a zbog toga što rade za britanski medij, Iva i njen kolega gledani su kao izdajnici.
Iz stanice su izašli tek oko dva ujutru, a Iva je otrčala kod krojača i probudila je da uzme haljinu koju je trebalo da pokupi satima ranije. Da pokupi svoju kumu morala je da se ulaguje policijskim barikadama i vozi preko kratera od bomci pored vojnog aerodroma. Prozori na zgradi opštine u kojoj je trebalo da se venčaju popucali su od detoncije.
- Gazili smo po staklu da se venčamo. Ali svadba je bila sjajna. Imali smo i živu muziku - rekla je ona.
Ovako su Delije slavile prolaz u Ligu šampiona:
(D.D.S./Džejda Juan/Njujork Tajms)