Šta radi slonica Tvigi, zašto Bert skače na zvuk veterinarovog glasa i koliko Dušanka obožava da jede: Bili smo u ZOO vrtu da proverimo kako je životinjama na vrućini (FOTO) (VIDEO)

Kako preživljavaju životinje, velike i male u Zoo vrtu usred upaljenog betona

Na ovim vrućinama nije lako ni ljudima, a kamoli životinjama, mi možemo da se istuširamo, brčkamo u kadama, bazenima, pijemo rashlađene napitke, mašemo lepezama, sklonimo se u hladovinu, spustimo prozor, pa uživamo u vetru... Zato smo otišli u Beo zoo vrt da proverimo kako je životinjama kad "upeče zvezda". 

Na 35 stepeni slonica se kupa, nilski konj zeva, a krokodil ne pomera: U beogradskom zoo vrtu nikad nije dosadno (FOTO)

Jedna od zvezda Zoo vrta je svakako slonica Tvigi. Obilazimo staništa sa veterinarom Jožefom Ezveđem i tu se prvo zaustavljamo. Vremešna dama se šepuri pred posetiocima, a leđa joj puna suve trave. Iako se damama ne otkrivaju godine, veterinar kaže da ona ima ravno 50, iako na tabli ispred njenog doma piše da je rođena 1973. godine. Čovek koji zna sve kutke Zoo vrta, pa tako i njegove stanare poznaje u dušu.

Tada dolazi očekivano osveženje, a prilaze i dečica, koje u ovo doba dana, oko 13 časova i to na radni dan, ima neočekivano mnogo. I Tvigi uživa pod mlazom vode, kao da je sama na ovom svetu. Podiže surlu i podešava "nišansku spravu", pa voda ulazi pravo u surlu.

Rashlađuje se, priča Jožef, po potrebi, ima dana kada je "tuširaju" i više puta. Ona sama odredi koliko će da traje, kad joj je dosta, samo se okrene i ode do suvog i osunčanog dela dvorišta. U jednom trenutku se spustila na prednje noge i tako leđa izložila šmrku, taman da spere suvu travu koju je nabacala na leđa da je štiti od sunca.

- Desi se ponekad da tako nakupi vodu u surli, pa isprska posetioce - na te njegove reči odstupam dalje od mis Tvigi. Pa razmišljam, šta i ako me isprska, osušiću se za dva minuta. A ona uživa, šta njoj onolikoj može šmrk podešen na najjače?

Isto tako, polivanjem, rashlađuju i ptice. A sve volijere imaju, kaže nam Jožef, protočnu vodu. Ipak, deluje nam da je najteže arktičkim vukovima, koji su u blizini ograde malo zagrebali zemlju i tu legli, ne bi li se ohladili. Dahću isplaženih jezika i nema te poslastice niti akrobacije koju bi neko izveo, a da bi njih zainteresovala.

Odmah prekoputa je Artemis, bela tigrica koja se, priča Jožef, jutros rano, oko 6 ujutru kupala u bazenu.

INTERNI METEOROLOG

- Čim se ona kupa tako rano, to je znak da će dan biti paklen. Ona je naš interni meteorolog - kaže Ezveđ.

Tu pored je i mužjak Tomek. Dok se ona opružila ispod "tende" koju su joj napravili, on se šetka svojom volijerom i dok mi navijamo da umoči šape u svoj bazenčić, on se, kao da nam čita misli, okreće i kreće kuda je i došao.

Od veterinara saznajemo da velike mačke, osim tigrova i jaguara, ne vole vodu.

Silazimo do morskog lava Berta, koji na sam zvuk Jožefovog glasa izvija šiju da vidi da li ima nešto u rukama za njega, neku poslasticu. Njemu je, reklo bi se, najbolje.

- Navikao je da kad ja imam rukavice na rukama, da mu nosim ribu, a sad se malo ljuti na mene jer ne nosim ništa, jer je on već ručkao - priča Jožef i naginje se ka Bertolinu, kako mu tepa.

MUJO I NJEGOVA ZAMENA

U komšiluku je najstariji stanovnik, aligator Muja. I ma koliko ga gledali netremice, molili ili kumili taj se neće pomeriti. I on ima bazen s vodom, ali leži negde pola na suvom, a pola u vodi. Prema priči veterinara, jedna gospođa ga je napala:

- Kaže mi, vi varate narod, ono dole je neka plastična Mujina zamena! Nikako se ne pomera! - priča Jožef i smeje se.

Ipak je on deka.

Malo dalje je i bračni par Nidža i Julija. Njihovu popodnevnu dremku u bazenu prekida Jožefov glas. Oni, možda najmanje osećaju sparinu i sunce koje neprestano prži.

Medvedi, kojima je Jožef pravio ledene poslastice sa voćem i ribom, da se rashlade su prebačeni na Palić, jer se njihova staništa renoviraju. Uživali smo u Dušankinoj igri sa čuvarem. Beba belog bizona rođena je na Duhove, 9. juna.

Nije mogla da dočeka kofu sa svojim mlekom. Gurala se i muvala oko nogu čuvara, koji je sve vreme mazi i češka.

Odmah u blizini su tapiri i još nekoliko vrsta latinoameričkih životinja.

Dok je jedan od tapira bio pitom i raspoložen za slikanje, drugi nas je gledao s visine i povremeno podizao gornju usnu pokazujući zube.

Neke smo ostavili da preživaju, neke da uživaju, a sve zajedno da nekako prežive vrelinu asfalta.

(J. Vučić / j.vucic@telegraf.rs)