Gde su realne granice "kruga dvojke" i ko sve u njemu živi?

"Krug dvojke" nije ništa drugo do deo grada u kojem je sve skuplje, od plaćanja kirije do računa u kafani?

Prošao je skoro ceo jedan vek od kada je tramvaj "dvojka" napravio svoj prvi krug beogradskom kaldrmom. Povezivala je Dorćol, Savamalu, Vračar i Palilulu, i  zaokružila epicentar grada, ne sluteći da će njegove građane tako podeliti u dva tabora i to na one u "krugu dvojke" i one izvan njega.

SVI ZNATE ŠTA JE KRUG DVOJKE U BEOGRADU: A šta je krug 551? E, ovo čudo morate da vidite

Preporučujemo

Danas posle toliko godina dvojka se kreće istom trasom, u njoj i dalje stanuju, piju kafu i okupljaju se najuticajnija imena prestonice, a doseljavaju se oni koji žele to da postanu. Ništa se u suštini nije promenilo, osim što je centar grada koji je tada činio samo "krug dvojke" danas znatno proširen.

Kako se u prestonicu svake godine doseli od 15 do 20.000 ljudi tako su se stvarala nova naselja. Grad se širio, te je nekadašnji centar sada samo jedan njegov deo, a centru grada sada pripadaju i delovi Voždovca, Zvezdare, Novog Beograda, Čukarice...

Širenje centra se dešava i zbog odliva građana s Vračara, Starog grada i Savskog venca u jeftinije delove prestonice ali i trenda urbanizacije velikih gradova. Ovakav fenomen se dogodio u Pragu i Budimpešti pošto je centar veoma skup za stanovanje, pa se stambene zone se pretvaraju u poslovna sedišta.

Interesantno je da sada, u odnosu na pre 50 godina, svaka opština ima svoje zdrastvene ustanove, prodavnice, kafane ili administrativne institucije i nema potrebe da se ide do centra grada. Tipičan primer je Stari grad koji deluje kao najatraktivniji za život, a u proteklih pola veka broj žitelja se smanjio za čak 48.044. Dok je na primer Novi Beograd 1961. godine imao 942.190 stanovnika, a sada se taj broj duplirao.

Ipak i danas oni koji su rođeni u krugu dvojke smatraju to nekom vrstom plemićke titule,  a "došljake" ali i one koji ne žive u tom krugu retko primaju u svoje društvo.

- Ja sam takođe "rođeni Beograđanin", no nisam iz centra već sam celog života živeo u Surčinu, ali moram da potvrdim da su oni jednostavno drugačiji od ostalih ljudi, i ne žele da znaju kako se živi van tog njihovog centra. Znam neke koji čak ne vole da napuštaju svoj kraj, naročito se negativno odnose prema prelasku mosta i odlasku na Novi Beograd. Ipak najviše me nervira kada napominju to kako su oni "peta, šesta, sedma generacija Beograđana" - ističe Beograđanin Miloš Ilić.

On dodaje da u suštini "krug dvojke" nije ništa drugo do deo grada u kojem je sve skuplje, od plaćanja kirije do računa u kafani. Sa druge strane jedan Beograđanin koji živi u krugu dvojke slažu se donekle sa ovom konstatacijom.

- San mladih sa Medaka, Rakovice, Borče ili Altine jeste da se presele u centar, pa da posle izlaska mogu da prošetaju do kuće, a do fakulteta ili posla mogu da krenu i taksijem za par stotina dinara. Da se zauvek oslobode trocifrenih autobusa, sumornih krajolika i lokalnog mentaliteta. Ali, beg iz periferije donosi neke druge nevolje koje smo mi iz centra odavno iskusili. Nedostatak parkinga, večita galama i buka, komšije koji žive do tebe a ne poznaješ ih, a osim toga i veći troškovi problemi su sa kojima se suočavamo. Iako ovaj kraj ima svoje čari, ima i mane. Naravno ima Beograđana koji žive u "krugu dvojke" i pljuju po svima koji ne žive tu, ali to dovoljno govori o njima, nisu svi takvi - ističe Mitar B.

Studentkinja Milica K. ipak je Borču rešila da zameni Dorćolom, i tvrdi da nikada ne bi menjala 20 kvadrata u "krugu dvojke" za  kuću od 250 kvadrata u Borči.

- Jednostavno mi je sve bolje ovde, mnogo sam se lakše povezala sa ljudima, imam sa njima više tema za razgovor, i sve mi je tu i na dlanu. U Borči nemam ni normalno mesto da izađem, popijem kafu, a ni normalan prevoz do grada - kaže ona.

VIDEO: Beograd, grad misterija i legendi

(M. Antonijević/ m.antonijevic@telegraf.rs)