Neizvesna sudbina još jednog prestoničkog blaga: Nekada je tu odsedao Rokfeler, a onda je izgubio zvezdice i postao utočište vojnih lica (FOTO)
Mnogo slavnih ljudi upisalo je svoje ime u knjigu gostiju. A istorija hotela tesno je povezana sa mnogim istorijskim događajima
Prva zgrada kompleksa Beograda na vodi otvorena je 14. jula, a u javnost je dospela priča da će ovom zdanju uskoro pripasti i hotel Bristol.
Dok se ove tvrdnje ne dokažu kao istinite, odlučili smo da se podsetimo kako je kroz decenije unazad izgledao hotel koji je predstavljao ugledan ugostiteljski centar u koji su navraćali mnogi ugledni ljudi.
Preporučujemo
Upucan omiljeni kumodraški pas: Malena je čuvala zgradu, lajala na neželjene goste. Njen jedini greh je bio što nije želela da živi zatvorena
Horor u centru grada: Radnici iskopali lobanju
ISTORIJA POZNATE ZGRADE
Hotel "Bristol" jedan je od najstarijih u prestonici i spomenik je kulture pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda. Sazidan je 1912. godine i u vlasništvu je Republike Srbije, a šezdesetih godina prošlog veka dat je na korišćenje Ministarstvu odbrane, odnosno Vojnoj ustanovi "Dedinje".
Zdanje je izuzetne arhitekture i fasadne plastike u duhu klasicizma. Podignut je u tadašnjem trgovačkom centru oko Male pijace kao primer arhitektonskog preobražaja Beograda iz zaostale orijentalne varoši u modernu prestonicu sa monumentalnim građevinama.
Projektovao ga je arhitekta Nikola Nestorović, a hotel je u početku svog razvoja osim ugostiteljske imao i stambenu namenu. Istovremeno, prizemlje je bilo predviđeno za lokale. Tada je Savamala bila prestižna četvrt, a hotel "Bristol" centar mondenskog života i destinacija na glasu u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji.
Arhitekta je pred sobom imao zahtevan projekat jer je parcela za izgradnju objekta bila nepravilnog oblika, a investitor je zahtevao da se prostor što bolje iskoristi. Tako je dobijena građevina nepravilnog oblika sa centralnim dvorištem u unutrašnjosti.
Hotel ima podrum, prizemlje i tri sprata i u to vreme je predstavljao jedan od najviših beogradskih objekata. Spoljašnja kompozicija građevine izvedena je u akademskom maniru.
Mnogo slavnih ljudi upisalo je svoje ime u knjigu gostiju. A istorija hotela tesno je povezana sa mnogim istorijskim događajima.
UNUTRAŠNJOST HOTELA
Enterijer hotela uglavnom je ostao isti kao i u vreme kada su se ovde održavali predratni balovi. Tada je u "Bristol" dolazila intelektualna elita, a beogradske dame imale "otvorene četvore oči" u nameri da uhvate neki novi trač. Hotel ima dve zvezdice.
Gostima su na raspolaganju 52 sobe i 11 apartmana. Sve smeštajne jedinice poseduju radni sto, telefon, kablovsku televiziju, aperitiv-bar. A u hotelu su i dva restorana nacionalne kuhinje sa ukupno 250 mesta, pivnica sa 40 mesta i mali salon sa 55 mesta, poslastičarnica, perionica veša koja radi za potrebe hotela.
POZNATI U BRISTOLU
Očaravajuća fasada hotela "Bristol" podseća na slavnu istoriju ovog dela Beograda, koji je nekada okupljao društvenu elitu i gde su uvek rado svraćali poznati gosti naše metropole, ali i svetskih prestonica.
Ovde je ministar Cincar-Marković primio vest o kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije.
Hotel pamti i svetskog prvaka u šahu Garija Kasparova, zatim članove britanske kraljevske porodice, diplomate, oficire iz Libije. A kada je reč o nekadašnjem noćnom životu Beograda, može se reći da je on bez "Bristola" bio praktično nezamisliv. Tu je počeo svoju karijeru Predrag Gojković Cune. Meri Cetinić je početkom osamdesetih pevala na dočeku Nove godine. Hotel "Bristol" bio je omiljeno mesto Mome Kapora.
ROKFELEROV APARTMAN
U hotelu "Bristol" boravile su i ličnosti iz svetskog džet-seta, poput Džona Rokfelera Juniora.
On je bio gost dvadesetih godina prošlog veka i toliko mu se dopalo, da je hotel preporučio i svom sinu Dejvidu, pa je ovaj tu odseo 1979. u vreme održavanja Svetskog zasedanja bankara. Priča se da je Dejvid zakupio ceo sprat. Kada je odlazio poklonio je ljudima sa recepcije pozlaćene hemijske olovke sa logom njegove banke.
Rokfeler i ljudi iz njegove pratnje koristili su "Zlatni apartman" od 70 kvadratnih metara. Ta prostorija spada u najluksuznije odaje hotela, koje su opremljene nameštajem u stilu Luja XVI. Nameštaj je nekada pripadao velikom hedonisti, maršalu Jugoslavije Titu. Među tapaciranim stilskim stolicama, tabureima i foteljama nalazi i kitnjasto ogledalo iz 18. veka.
Taj apartman se dugo ne izdaje. Kroz njega je prošao veliki broj elitnih gostiju, ali 2002. godine u njemu je boravio jedan ruski rvač i polomio nogu stolice. Više je koštala restauracija dragocenog komada nameštaja, nego celokupni zakup i boravak robusnog atlete. Ovaj apartman su otvarali za najviše diplomatske predstavnike, na primer kada je rađen intervju sa ambasadorom Japana. Danas se u ovom luksuznom prostoru povremeno snimaju spotovi i editorijali za modne časopise.
DOM ZA RASELJENA LICA, ALI I TURISTE
Sinonim za "Bristol" danas je za mnoge žitelje prestonice, vojnosamački deo, nekadašnji stambeni objekat raskošne građevine koji je od 1985. do 1990. godine renoviran i pretvoren u dom velikog broja raseljenih vojnih lica. U taj deo zdanja ulazi se iz Hercegovačke ulice.
Bez obzira na to što je hotel izgubio zvezdice, lokacija je i dalje njegova prednost, kao i najjeftinija pivnica u gradu, ali i najpovoljnije cene smeštaja. Kapaciteti su uglavnom popunjeni oko 70 odsto, a u vreme velikih sajmova u hotelu nema mesta. Gosti su sada uglavnom prevoznici, vozači autobusa, ruski oficiri i sportisti, a u njemu su godinama živeli libijski studenti medicine.
Nekada davno, Beograđani su pevali kako je "Mali pijac potopila Sava", a tada nisu ni slutili da će jednom, stotinak godina posle, u ovom neuglednom delu varoši odsedati najveći svetski moćnici i bankari. I baš tako je bilo.
Savamala ima bogatu, a bogme i burnu istoriju. Teško je reći šta je sve protutnjalo kroz Karađorđevu ulicu. Nekada su njom prolazili trgovci, amali su iznosili teret sa pretovarenih lađa koje su stizale na pristanište, tu su se vrzmali neizostavni boemi iz različitih okolnih kafana.
Na kraju, umalo su ovu ulicu "dotukli" teški teretni kamioni, i tramvaji čije je prepoznatljivo zvono stalno odjekivalo, a i danas mnoge podseća na starovremske budilnike.
I danas, kao i nekada, ovde navraća kulturni svet, novinari, književnici, boemi.
Vremena su se promenila, došlo je neko novo doba, a centar društvenih zbivanja preselio se u druge delove prestonice, druga mesta su postala "in", neki novi klinci voze se besnim limuzinama, umesto fijakerima.
Kada dođu duboki noćni sati i nakratko, pred zoru, umine buka kamiona i tramvaja, odavde kažu da je lako prizvati sliku starih fijakera i konja čiji lagani kas dovodi goste sa dugim kaputima, cilindrima i belim šalovima.
NEIZVESNA BUDUĆNOST
Beogradsku javnost je zainteresovao slučaj Bristola i Beograda na vodi.
Prema nekim tvrdnjama, ugovorom o izgradnji Beograda na vodi predviđeno je da ta kompanija posle ulaganja u renoviranje, može bez naknade da upravlja nizom objekata u Savskom amfiteatru, pa i zgradom hotela Bristol. Zavod Grada Beograda za zaštitu spomenika odobrio je prošle godine kompaniji Beograd na vodi projekat za radove na hotelu, navode pojedini mediji.
Do danas, međutim, nije poznato šta taj projekat predviđa, koliko će koštati rekonstrukcija kao i kakva će prava i obaveze imati Beograd na vodi nakon obnove objekta. U ovom trenutku, kako se navodi u medijima, "Bristol" zbog najavljenog zatvaranja više ne prima rezervacije i objekat od avgusta neće raditi, a nakon toga "sve će zavisiti od Beograda na vodi".
Sudbina ovog višedecenijskog znanja još uvek nije poznata, a krajnje verzije se smenjuju. Jedni ne žele modernizaciju ovog prostora, dok drugi smatraju da ovaj hotel ipak treba da ide u korak sa vremenom i modom, kako je to nekad činio.
Ipak, jedno je sigurno - Bristolu niko ne može izbrisati istorijski trag koji je godinama unazad ostavljao iza sebe.
(S.Č.)