Krenula sam da pronađem Prokop i na licu mesta otkrila sve mane i prednosti nove železničke stanice (FOTO) (VIDEO)

Lepo je i čisto, ali fali nekoliko stvari da bi njom što pre cirkulisali ljudi

Pokušala sam da pronađem Prokop. To je ona stanica za koju svi znamo da postoji, ali je malo ko koristi jer je ljudima najteže da se naviknu na novo, a još teže da ga prihvate. Tako ni ja, iako živim relativno blizu, nisam imala predstavu kako da dođem do nove Železničke stanice. One stare, dobro nam znane, više nema i sviđalo se to nama ili ne, što se pre naviknemo na novu - to bolje po nas.

Preporučujemo

Spontanom anketom po redakciji shvatila sam da niko ne zna kako da stignem do Prokopa. Srećom, uputili smo se tamo autom, jer, kako ću ubrzo shvatiti, vrlo je teško stići do stanice na bilo koji drugi način.

Nikada se više neće čuti zvuk sirene sa Glavne železničke stanice: Uz pesmu "A sad adio" otišao je poslednji voz za Bar. Ovo je kraj jedne ere (VIDEO)

Naš izbor je bio auto-put. Na Mostarskoj petlji smo se isključili desno i ušli u Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića. Tek tu naišli smo na prvi putokaz. U Bulevaru se odmah opet isključite desno i posle minut ste ispred nove Železničke stanice.

Odmah zapažam da je tačno ispred ulaza stanica za gradski prevoz - što bi bio veliki plus da do nje, nažalost, ne saobraćaju samo dve linije, autobus 36 i minibus 34. Trasa linije 36 spaja Autokomandu, Slaviju i Glavnu železničku stanicu sa Prokopom. Trasa linije 34 je: Senjak (okretnica autobusa 44) - Prokop - Dr Dragiša Mišović - Ortopedska bolnica - Pivljanina Baje - Pere Velimirovića.

Problem kod linije 34 je što je u pitanju minibus i što se u njega ne može s koferom. Ili može, ali vrlo teško. Drugi problem je i što pored ova dva prevoza drugih nema, pa se, kako sam na licu mesta shvatila - ljudi do stanice dovoze taksijem. Takođe, parking je prilično udaljen, pa je taksi jedino rešenje. Skupo rešenje zbog kog se one jeftine vozne karte nekako više i ne isplate.

Kako je sama stanica pod zemljom, do perona se spušta stepenicama, ali običnim, nepokretnim, pa mi kroz glavu prođoše dve stvari: nema prilaza za invalide i ukoliko ste na put krenuli sa teškim koferom, znajte da vas čeka ručno spuštanje niz stepenice.

I negde na sredini tih istih stepenica, priznajem, morala sam da zastanem. Opšti utisak kad se prvi put vide peroni je: lepo, čisto, novo i novi vozovi. U rangu sa drugim evropskim stanicama. Na klupama poneki turista i domaći putnici. Ono što svakako nedostaje jesu menjačnica i prodavnice/trafike.

Pokušala sam da shvatim i kako da sa jednog kraja stanice stignem na drugi, ali mi nije pošlo za rukom.

Ako bih morala da biram između nove i stare Železničke stanice, ne bih to uradila. Svaka ima nešto svoje. Činjenica je da na ovoj, novoj, još mora dosta da se radi. Dosta. Kako bi se ispravile ove stvari koje smo mi primetile prostim obilaskom.

Činjenica je, takođe, da na ovoj novoj stanici neće kasniti vozovi. Bar mi se tako čini, ili se bar na tome radi. Pokriveno je, što je takođe prednost, pa više nećemo kisnuti.

I na kraju, mogu da kažem da sam našla Prokop, ali teško. A trebalo bi da je lako naći stanicu i još lakše do nje i od nje se prevesti. Zato to navodim kao glavnu "zamerku" na kojoj mora ozbiljno da se poradi.

Tom spisku "želja" dodajem trafiku i menjačnicu.

Toliko od jednog putnika koji se vozom često prebacuje po gradovima Srbije, ali i regiona. I koji želi da se što pre navikne na stanicu Prokop.

VIDEO: Poslednji voz sa Glavne železničke, linija za Budimpeštu

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)