Da se Kralj Aleksandar nije plašio dece sa praćkama, Glavna pošta danas bi izgledala potpuno drugačije

Zgrada je prvobitno bila zamišljena kao modernističko zdanje sa velikim brojem prozora

Glavna Pošta, delo ruskog arhitekte Vasilija Mihajloviča Androsova, sedam decenija dominira panoramom centra Beograda. Široj, ali i stručnoj javnosti malo je poznato, da Glavna pošta ima još jednog autora. Reč je o zagrebačkom arhitekti Josipu Pičmanu, koji je svojim rešenjem pobedio na konkursu 1930. godine.

Prema rečima istoričara umetnosti Marka Stojanovića, rešenje koje su odabrali ugledni srpski, hrvatski i slovenački profesori bilo je u duhu moderne funkcionalističke arhitekture, u rangu tada najsavremenijih objekata u Evropi. Međutim, projekat koji je osmislio Pičman sa saradnikom arhitektom Andrijom Baranjijem, odbacio je lično kralj Aleksandar, piše portal Urbane strane. 

Požar lokalizovan, glavna pošta u Takovskoj nesmetano radi

- Kako se navodi u istorijskim spisima arhitekte Dimitrija M. Leka, kralj Aleksandar Karađorđević nije želeo da uzme taj projekat u razmatranje. Izjavio je da pored Skupštine Jugoslavije ne želi objekat koji deca mogu da razlupaju iz praćke - priča Stojanović.

Ubrzo potom su i monarh i arhitekta tragično okončali svoje živote. Kralj Aleksandar je ubijen u Marseju, a arhitekta Pičman je posle saznanja da je njegov projekat odbačen, izvršio samoubistvo.

Prema Stojanovićevim rečima, projekat za Palatu Pošte nije bio jedini koji je osvojio prvu nagradu, a zatim odbijen jer nije odgovarao ukusu investitora. Sa druge strane, konstruktivno rešenje, raspored nosećih zidova, trezora, stepeništa i liftova, u potpunosti je prihvaćen od strane investitora. Samo je presvučen monumentalnom arhitekturom, koja je odgovarala atmosferi tadašnje vlasti.

U Arhivu Jugoslavije, u dokumentaciji vezanoj za izgradnju palate Glavne pošte, čuva se dopis Ministarstva saobraćaja iz januara 1931. godine koji je upućen ministru građevinarstva, a čiji je predmet bio izgled fasade. U ovom dokumentu se navodi da je ministar saobraćaja pregledao skice nove palate i da je mišljenja „da je izgled građevine s obzirom na njenu veličinu, položaj i mesto zamišljen suviše jednostavno i jednolično“.

Pored ovog, u istom pisanom dokumentu se ističe konstatacija da gospodin ministar želi da palata bude monumentalna i po izgledu reprezentativna, pa se iz tog razloga predlaže da Ministarstvo građevina izradi nove dve, tri varijante izgleda fasade. Po dobijanju ovog dopisa Dimitrije Leko, koji je dobio zahtev za preradu izgleda fasade, zaključuje da je zahtev opravdan s obzirom na mesto gde palata treba da se podigne.

Zbog svega toga Ministarstvo građevinarstva je februara 1931. godine dalo naređenje da se preradi fasada. U vezi sa ovom izmenom arhitekta Dragutin Maslać je priložio četiri varijante razrade fasade, ali Ministarstvo građevinarstva nije usvojilo nijedan dati predlog već je zatražilo izradu novog. Nakon toga dat je zadatak da arhitekte Nikola Krasnov, Androsov, Dević i Tadić daju svoje predloge.

Kako se navodi u istorijskim spisima, ideja za izgradnju velike zgrade pošte datira iz sedamdesetih godina 19. veka. Tek pola veka kasnije država odlučuje da je izgradi. Raspisuje konkurs 1930, a pet godina kasnije – 17. avgusta 1935. godine je osvećen temelj palate Glavne pošte. Novac za izgradnju je obezbedila Poštanska štedionica. Palata je završena 10. oktobra 1938. godine posle čega su i pošta i štedionica mogle da se usele u zdanje, izgrađeno planski za potrebe PTT saobraćaja.

(Telegraf.rs/Urbane strane)