Odlazimo u prirodu da uživamo, a onda je uništimo: Zašto iza nas ostaje đubre, tragovi guma po travi i pepeo?
Izletišta zbog posetioca liče na deponije
Dok se Beograđani opuštaju i uživaju u prirodi, veliki broj njih ne razmišlja kako da je sačuva i zaštiti. Naprotiv, uništavaju je, naročito tokom praznika i vikendom dok lože vatru, parkiraju na zelenim površinama i bacaju smeće gde stignu.
Nakon što izletnici posete Košutnjak, Avalu, Lipovačku šumu, ili bilo koju drugu zelenu oazu, one izgledaju kao da su kroz njih prolazili tenkovi. Tragovi guma, duboku urezani u zemlju, ostaju dugo kao dokaz da su na tom mestu Beograđani uživali u prirodi.
- Za vreme vikenda i praznika se zbog parkiranja vozila na zelenim površina dolazi do nagažavanja travnatih površina - kazali su za Telegraf.rs iz Javnog preduzeća Srbijašume.
Pored toga čuvena izletišta, nakon što ih posete ljubitelji boravka u prirodi, liče na deponije. Đubre razbacano na sve strane pokazuje da ljudi vole da u prirodi provode vreme, ali ne i da o njoj vode računa.
- Ne mogu da verujem da neko može da dođe na Avalu, i da kad krene kući, ne pokupi iza sebe đubre i baci ga u kantu. To kad vidim, jednostavno ne mogu da ne odreagujem. Nebrojano puta sam se svađala sa ljudima da su kante postavljene da se u njih otkloni smeće, a dešavalo mi se da nakon toga neko namerno uzme i baci smeće na pod ispred mene - ispričala je svoje iskustvo jedna izletnica koja se trudi da što češće boravi u prirodi, ali i da je čuva.
Po kesama koje su zakačene čak i na grane drveća, vidi se da postoji značajan broj ljudi koji nemaju svest da iza sebe treba da ostave čiste travnate površine.
- Ima ko je plaćen da pokupi smeće. Ne moram ja o tome da razmišljam kad sam došao da se odmorim - ljutito je odgovorio posetilac Avale, kad smo mu skrenuli pažnju da praznu kutiju od cigareta treba da odloži u kantu.
Iz JP Srbijašume ističu da svakodnevno čiste zelene površine.
- Svakodnevno, iza posetilaca ostane velika količina smeća koje ruži šumske zelene oaze grada - napominju iz ovog preduzeća.
Na zelenim površinama, pored tragova guma, vide se i rupe koje su nastale nakon loženja vatre na mestima gde je izletnicima najlakše, a ne na predviđenim za roštiljanje.
- Loženja vatre na mestima mimo postojećih ložišta, predstavlja veliku opasnost i može da dovede do pojave šumskih požara. Međutim, uz sve mere koje se preduzimaju, rizik od pojave požara za vreme vikenda i praznika je sveden na minimum. Svake sezone se postavlja jos novih ložista za roštilj, a i svest građana o tome je na sve višem nivou.
Niko od posetilaca ne loži vatru u samoj šumi, već na travnatim površinama koje su uređene i predviđene za boravak izletnika - objasnili su za Telegraf.rs iz Javnog preduzeća Srbijašume.
Iako se izletnici ponašaju neodgovorno i nesavesno, veoma retko nastane šteta, a zahvaljujući tome što se priroda sama oporavlja.
- Trava koja strada prilikom loženja vatre za roštilj i parkiranja se u kratkom roku regeneriše bez posebnog tretmana i ulaganja sredstava - kažu iz preduzeća.
Kako bi ljubitelji boravka u prirodi proveli kvalitetnije i lepše vreme, nadležni se trude da izletnička mesta imaju što više sadržaja.
- Na lokacijama koje su za to pogodne postavljaju se i održavaju sprave za vežbanje, trim i pešačke staze, postavljaju se i održavaju klupe i drugi elementi, a sve u cilju obezbeđivanja što kvalitetnijeg i sadržajnijeg boravka naših sugrađana u prirodi - ističu iz Javnog preduzeća Srbijašume.
Zelene oaze besprekorno izgledaju, a njihovu lepotu narušavaju ljudi kojima je teško da prepešače nekoliko metara do mesta na kome su planirali izlet, pa svoja kola ostavljaju na travi.
Smeće razbacano po travi kao i rupe na njoj od roštiljanja potpuno menjaju izgled šuma i zelenih površina.
Vodimo računa o prirodi, jer bez nje ne možemo!
VIDEO: Posekli zdravo drvo na Košutnjaku da bi raspalili roštilj!
(Ivana Vlajković/i.vlajkovic@telegraf.rs)