Jedna od najstarijih zgrada prestonice odlazi u prošlost: Spajala je sever i jug, a bila je i deo Orijent ekspres rute

Istorijsko nasleđe ostavljeno da kopni

Na mestu na kom je izgrađena, južni putevi se ukrštaju sa šinama ka severu, a putovanja sa istoka nastavljaju ka zapadu. Jedna od najstarijih zgrada prestonice, monumentalno zdanje, reprezentativni primer razvoja Srbije s kraja 19. veka i simbol Beograda, Železnička stanica Beograd, danas je skoro potpuno pusta.

U ovom rudniku još radi parna mašina iz 1872. godine: I danas bezbedno spušta rudare u jamu (FOTO)

Preporučujemo

Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu 20. avgusta 1884. godine uz sve dvorske počasti. U čast polaska prvog voza sa ove stanice, održan je banket na kom je prisustvovalo više od dve stotine zvanica iz cele Evrope. Tada su putnici bili kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović.

Svečanom otvaranju prisustvovalo je preko 200 državnih zvaničnika i više hiljada građana. Tri dana kasnije, svečano je otvorena železnička pruga Beograd-Niš, a stanica je okićena trobojkama i zelenilom. Zamišljena je kako za putnički, tako i za teretni saobraćaj, a ono po čemu se izdvajala bio je njen izgled, tada u skladu sa evropskim tehničkim i arhitektonskim rešenjima.

U to vreme, Evropa je uveliko imala više stotina hiljada kilometara pruge, ali je Srbija, prema istorijskim podacima, bila na čelu po organizovanosti i urednosti, u čemu je prednjačila upravo Beogradska železnička stanica. Po svim podacima od 1889. godine do Prvog svetskog rata bila je najprometnija u ovom delu Evrope. Takođe, po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovila kapacitete, postala je najprometnija u Evropi.

LEPOTICA PRESTONICE

Po svim važnim i važećim arhitektonskim kriterijumima poslednje četvrtine 19. veka, sama stanična zgrada predstavlja reprezentativno zdanje, kojim se na dostojan način oglašava prisustvo Beograda na mapi Evrope. O takvoj nameri investitora svedoči i angažovanje stranog arhitekte, koji je u Beču napravio skice po kojima će plan stanice biti razrađen. Međutim, njegov identitet nije pouzdan, ali je najverovanije da se radi o Vilhelmu Flatihu.

Beogradska stanica projektovana je kao čeona stanica, ima tri koloseka za prijem putničkih i 15 koloseka za teretne vozove, dva pokrivena perona i više pomoćnih zgrada. Stanična zgrada je velika, u njoj ima oko stotinu prostorija. Iznad ulaza je i sat, jedan od prvih javnih časovnika u Beogradu.

ŽELEZNIČKA PENZIONERKA - PRAZNA I NAPUŠTENA

Zbog potreba "Beograda na vodi", stanica kroz koju je pre nekoliko decenija svakodnevno prolazilo na desetine hiljada putnika, danas je pusta. Nema ljudi u čekaonicama, ni na peronima. Kiosci su prazni i napušteni. Glavni ulaz je zatvoren, može se ući jedino na manji, bočni. Sa koloseka su skinute šine, a toaleti su stari i neugledni. Menjačnica koja je radila takođe je zatvorena, a jedino što podseća na staru slavu železničke stanice je spoljašnji izgled zgrade.

Zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice trebalo bi da bude pretvorena u muzej ili galeriju. Posle rekonstrukcije, još uvek nije odlučeno da li će u njoj biti Muzej srednjovekovne Srbije ili Muzej istorije Srbije. Sigurno je jedino to da će nedaleko od glavnog ulaza na preuređenom Savskom trgu biće spomenik Stefanu Nemanji.

PROKOP, GLAVNA ŽELEZNIČKA STANICA KOJA TO NIJE

Prošle godine, većina voznog saobraćaja prebačena je na stanicu Beograd-centar, mnogo poznatiju kao Prokop. Mada je i formalno proglašena glavnom beogradskom, železnička stanica Prokop još je daleko od onoga što se od takve stanice očekuje. Između ostalog, na njoj nije, niti će biti moguće ukrcavanje kola na voz. Stanica Prokop, koja se gradi već gotovo pola veka, posebno je interesantan projekat zato što su ga sve vlasti koristile u svojim predizbornim obećanjima. Radovi bi trebalo da budu završeni do 30. juna 2018. jer celokupan saobraćaj mora biti premešten iz savskog amfiteatra 1. jula tekuće godine, piše 011info.

UPOTRAZI ZA PROKOPOM

Novu glavnu Železničku stanicu građani teško pronalaze, sa ostatkom grada direktno je povezuju samo dve autobuske linije, dok su stanice dve trolebujske linije udaljene više stotina metara. Na dole vode stepenice, ali u samom naselju nema table koja bi ukazala da je to put ka glavnoj beogradskoj železničkoj stanici.

Stanica Beograd-centar, koju deo javnosti u šali upoređuje sa Skadrom na Bojani, građevinom čijoj se izgradnji ne nazire kraj, započeta je sedamdesetih godina prošlog veka. Do sada je, međutim izgrađena osnova i postavljeni šipovi za temelj. Od zgrade nema ni obrisa.

KADA ĆE PRESTONICA IMATI GLAVNU ŽELEZNIČKU STANICU?

U poslednje vreme učestale su svečanosti na Prokopu, odnosno železničkoj stanici Beograd-centar. Prvo je u januaru 2016. zvanično otvorena nezavršena stanica. Potom je, godinu i po kasnije, pušten u rad deo pristupnih saobraćajnica. Prema poslednjim uveravanjima, ukoliko se ispune, svečanost povodom otvaranja stanične zgrade mogla bi se očekivati za dve, dve i po godine. Nadamo se da će tako i biti i da će nova stanica svojim izgledom i funkionalnošću dostojno zameniti staru savsku damu.

(Telegraf.rs/011info)