Beograd dobija čudesnu zgradu, baš tamo gde godinama gledamo raspadnute zidove (FOTO) (VIDEO)
Zeleni soliter daće centru Beograda sasvim novi izgled
Žive fasade koje se menjaju sa svakim godišnjim dobom uskoro bi mogle da "niknu" na Zelenom vencu i potpuno osveže centar grada. Prva energetski efikasna zgrada sa zelenim fasadama u Srbiji naći se na mestu nikada završene zgrade Beobanke, a u pogledu koji će se pružati sa nje moći će da uživaju svi posetioci prvog javnog vidikovca u užem centru.
Preporučujemo
Fruškoj gori preti ekološka katastrofa: Planinari poslali važan apel, poslednju slamku spasa (FOTO)
U Kuriji su primali careve i kraljeve, a pred njom je tekla i krv nevinih: Veličanstvena zgrada bila je i najveća tamnica (FOTO)
U ovom zelenom soliteru ekologija će biti na prvom mestu - pored vidikoca naći će se i eko restoran.
Posebno zanimljiv biće apart-hotel - princip izdavanja stanova po ugledu na hotele, u kojima ljudi ne odsedaju, već žive, ali mogu da se "odjave" kad god žele. U podnožju zgrade nalazi će se garaža sa 514 parking mesta, parkingom za bicikle i punjačima za električna vozila.
Idejno rešenje ovog objekta predstavio je arhitektonski tim „Stattwerk d.o.o“.
- Inspiracija je proistekla je iz analize Zelenog venca, koji je jedan od najprometnijih i, samim tim, i najzagađenijih delova grada. Smanjenje zagađenja i buke pomoću zelenih fasada i kraće zadržavanje vozila na ulici, čemu će doprineti garaža, poboljšaće kvalitet života u centralnoj gradskoj zoni – ističu članovi tima.
Prvi soliter sa zelenim fasadama u Srbiji, imaće ukupnu površinu veću od 30.000 m², a zelene fasade će zauzeti 2737 m². Pored vertikalnih zelenih fasadnih sistema, na spoljašnjim delovima objekta nalaziće se dodatno zelenilo u vidu saksijskih biljaka, a krovovi površine 2631 m² takođe će biti zeleni.
Unutrašnjost objekta će, isto tako, biti oplemenjena brojnim biljkama.
Samo oblikovanje zgrade je osmišljeno tako da optimizuje potrošnju energije. Konzole predviđene idejnim rešenjem prave mikroklimatsku barijeru između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora zgrade i ujedno kontrolišu upad sunčevog zračenja u letnjem i zimskom periodu. Projekat predviđa korišćenje fotonaponskih ćelija, vetrogenetatora, geotermalne energije, kao i razmenu toplote u okviru kanalizacionih sistema i upotrebu piezoelektričnih podova.
(Telegraf.rs)