Pronašla sam skupocene stvari na najneverovatnijim mestima gde su jeftinije čak 6 puta, ali nisam ih lako prepoznala (FOTO)

Čak i kada su paprene, i dalje su ispod cene...

Polovna haljina od 18.000 dinara? Ko to još kupuje? Ljubitelji dizajniranih stvari, reći će vam prodavci vintidž odeće, baš kao i stranci koji u Srbiji bez mnogo razmišljanja pazare ovakve stvari, svesni da sa njihove strane granice one koštaju i po nekoliko hiljada evra.

Preporučujemo

Umetnost i moda, sećanje i trendovi – počinje Belgrade Fashion Week (FOTO)

Pijace i antikvarnice širom Srbije pune su skrivenog blaga, od koga mnogi, što zbog starine, što zbog niske cene, lako odvraćaju oči.

- Ljudima je neverovatno da jedna nošena haljina košta 18.000 dinara. No, u pitanju je La Perlin model iz cenjene kolekcije, čija je cena na internetu između 1.000 i 3.000 evra, zavisno od očuvanosti. Baš zato što je platežna moć manja, kod nas su cene vintidž stvari mnogo niže. To posebno raduje strance koji ih najviše u kupuju - kaže Bojana Bošnjački, vlasnica jedne ovakve prodavnice na Dorćolu.

Iskusnim modnim poznavaocima u hiljadu lažnjaka neće promaći prava Diorova tašna. Iako ovde košta vrtoglavih 500 evra, njena onlajn cena za zapadno tržište je oko 3.000.

Adidasove suknjice u barem duplo povoljnije, baš kao i original Paloma Pikaso naočare - ovde su oko 200 evra, u Londonu između 400 i 500.

Što starije, to vrednije

- Od dizajniranih stvari vrednije su one koje imaju dugu istoriju. Sve što se desilo pre 1920-ih godina već se smatra antikom, a takva je metalna damska torbica, istovremeno i veoma stara i veoma moderna. Ovakve torbice su bile ili posrebrene ili pozlaćene i na našoj se i dalje poznaju tragovi srebra. Kupila ju je jedna beogradska porodica 1989. godine u Istočnom Berlinu. Sačuvali su račun iz antikvarnice i on je sada sastvani deo torbice. Kod nas košta 100 evra, mada vredi bar 500 i više - kaže Bojana.

Šest puta bi cena bila veća da masivni kožni kofer iz 1970-ih godina prodaje onlajn. Za srpsko tržište ceh je ipak oko 100 evra.

Bojana kaže kako prodavac u vintidž prodavnici mora ne samo da se razume u modu, već i da zna da sluša.

- Stvari mi donose ili kolekcionari ili ljudi koji ih se odriču teška srca. Svaki predmet za njih ima istoriju, te u susretu sa njihovom nostalgijom, ja moram da budem pomalo i psiholog. Evo, pogledajte na primer ove lutke - kaže Bojana i upire rukom u veštačke lokne.

Glave igračaka pomalo jezivo gledaju u nas. Preko njih je do Bojane došla priča o dve sestre - jednoj koja je sa velikom strašću lutala Parizom tragajući za što starijim lutkama, i  drugoj koja je nakon sestrine smrti nekoliko primeraka morala da se odrekne. Bojana pamti raskošne toalete majke i kratke haljinice ćerke koje su prvi put nošene na zabavama na jednom prekookeanskom brodu 1950-ih godina. Uz svaku prodatu haljinu novi vlasnik je dobio i kopiju porodične fotografije sa krstarenja, na kojoj su dame u ovoj odeći. No, njoj je najzanimljivija priča o škotskoj suknji.

- Redovno je kod mene kupovala jedn ženica, tiha, skromna, već zašla u godine. Jednom mi je rekla da ima nešto da mi pokloni. Već sam zaboravila na to, kada se ona nakon nekoliko nedelja pojavila i uručila mi pravi kilt. Onda mi je šapnula kako su ona i njen suprug, nakon mnogo godina braka, odlučili da malo "začine bračnu rutinu", te su nabavili kilt. Nisam mogla da verujem šta mi govori! Kilt je ubrzo kupila jedna devojka, te pretpostavljam da je nastavio da obavlja svoju funkciju - sa smehom priča ova devojka.

(D. Savanović)