Priča jednog dečaka iz Svratišta: Mislio sam da će me razdvojiti od porodice ili odvesti daleko, a onda su me doveli u ovaj kafić (FOTO)

Ko ovde popije kafu, već je pomogao nekome

- Kada su me pozvali da ovde radim i pohađam praksu, imao sam užasnu tremu. Mislio sam, kako da kažem - Rom sam, verovatno će me gledati drugačije. Ipak, kolege su mi od prvog momenta bile kao braća, baš dobri drugari - sa osmehom priča Emir Kadrijević (22), jedan od četvoro mladih ljudi koji u Kafe baru 16 uče kako da postanu konobari.

Iako je otvoren pre samo nekoliko meseci, kafić u Gospodar Jovanovoj brzo se istakao u moru sličnih objekata, kako modernim ambijentom, tako i plemenitim ciljem kome njegovi zaposleni teže.

Preporučujemo

- Kafe bar 16 osnovao je Centar za integraciju mladih, sa željom da klincima koji zbog godina više ne mogu da koriste usluge Svratišta pomogne da se obuče za posao ugostitelja i bolje integrišu u društvo. To su mahom deca odrasla izložena raznim rizicima, kojoj nije lako da nađu posao i pobegnu iz začaranog kruga siromaštva. Ovako su dobili priliku da već sada imaju izvesnu platu, račun u banci, samostalnost - priča Dušan Jordović, menadžer Kafe bara 16.

Novo prihvatilište na Zvezdari biće spas za 48 dece, a u istoj zgradi biće i svratište

Na kursu u „Božidarcu“ tri momka i jedna devojka stiču znanja koja dobar konobar treba da ima, dok ga u ovom kafiću primenjuju. Jedini uslov je da ne popuste u redovnoj školi.

- Kako je većina dece koja su nekada dolazila u Svratište romske nacionalnosti, nama je jednako bitno da njihova komunikacija sa neromskim stanovništvom bude bolja. Ta deca se svakodnevno susreću sa nekim oblikom diskriminacije, u prevozu, školi, prodavnici i zato imaju izvestan gard. Oni ne mogu da uđu u baš svaki objekat, te kada su prvi put došli ovde komentari su bili „tako je lepo, da li stvarno možemo da ovde popijemo piće, a da nam niko ništa ne kaže?". Ali, sa znanjem i iskustvom raste i njihovim samopouzdanje – kaže Dušan i dodaje da je u planu da kroz program godišnje prođe 10-12 dece.

EMIR JE KAO DETE SKUPLJAO KARTON

Kao i ostali polaznici, Emirov put do ovog kafića počeo je u Svratištu.

- Kada sam imao oko 10, 11 godina skupljao sam kartone, da pomognem mojima. U tom su me poslu jednog dana zatekle dve devojke. Rekle su mi da su iz Svratišta i ja sam se prestravio. Roditelji, braća i sestra su me upozoravali da se van kuće pazim ljudi koji decu odvode u dom. Mislio sam da će me razdvojiti od porodice, pokrasti ili odvesti daleko. Pozvale su me da dođem, ali sam ih odbio - priča ovaj Beograđanin.

Detinji strah je ipak prevladala želja da za školu koju redovno pohađa konačno dobije knjige.

-  Roditelji su me na vreme upisli u školu, ali za udžbenike nisu imali. Godinama sam knjige pozajmljivao od drugarica iz razreda. Kada su mi te devojke rekle da mi mogu pomoći oko domaćeg, odmah sam pomislio "možda će mi dati čitanku". Prvog dana u Svratištu sedeo sam kao skamenjen, ni reč nisam rekao. Sutradan su me pitale treba li mi pomoć oko škole i ja sam uskliknuo "molim vas za knjige". Odmah sam dobio i njih i novu odeću - priča Emir sa pomirljivom vedrinom.

Pokazalo se da mu je Svratište kroz godine dalo mnogo više od udžbenika - sjajne prijatelje, poznanstvo sa dobrim ljudima, ali i sadašnji posao.

"PRONAŠAO SAM SE U OVOM POSLU"

- Uvek sam radio, bilo preko omladinskih zadruga, kao perač sudova ili prodavac novina, ali kada su me zvali za ovaj posao imao sam naročitu tremu. Mislio sam - Rom sam, verovatno će me gledati drugačije. Ipak, kolege su mi od prvog momenta bile kao braća, baš dobri drugari - kaže nasmejani mladić.

Nakon tri meseca obuke, on se već snalazi sa obe strane šanka. Savladao je čak i svoj najveći izazov do sada – spremanje irske kafe, za šta sada obučava druge polaznike. Za profesora iz Božidarca koji dva puta nedeljno dolazi u kafić da im tu održi praksu jednostavno kaže da je „najbolji na svetu“.

- Učimo koja čaša ide uz koje piće, kako da se ophodimo prema gostima, spravljanje kafe, koktela, razne stvari. I dalje imam strah da ću zaboraviti šta imamo u ponudi, pa će se gosti naljutiti, ali to se zasada nije desilo – sa osmehom priča ovaj mladić i dodaje da je u ovom poslu pronašao sebe.

Sa mladim konobarima imaju strpljenja i redovni gosti i slučajni prolaznici. Ako se ponekad malo i zbune, trudom i ljubaznošću to nadoknade. I širokim osmehom, reklo bi se po Emiru, koji sa ajncerom u ruci vešto kruži oko stolova.

(D.Savanović)