KOŠAVA JE SPAS ZA SRBIJU: Priština je najzagađeniji grad na svetu, a evo gde je tu Beograd!
- U zimskim mesecima, posebno individualna ložišta povećavaju emisije štetnih čestica, što u periodima praćenih odsustvom vetra i bez padavina, dovodi do njihovog nagomilavanja u vazduhu - objašnjava Jovanović
Često izgovorena fraza "Podigla se velika prašina" dobila je na posebnom značaju prethodnih dana u Prištini, gde je u ponedeljak izmeren alarmanto visok nivo zagađenja vazduha i zbog čega je sada najzagađeniji grad u svetu. Narod je zbog toga protestovao na ulicama, a zabranjen je i saobraćaj u centru grada. To nas je navelo da se zapitamo kakva je situacija i u drugim gradovima Srbije, a pre svega u prestonici gde je najveća gustina saobraćaja i ima dosta industrije. Ali, ono što smo saznali, iznenadilo nas je prijatno.
Protesti u Prištini: Narod na ulicama zbog zagađenja vazduha (FOTO)
Kako je za "Telegraf" objasnio načelnik odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović, u Srbiji su, kao i u EU, energetski sektor (proizvodnja električne i toplotne energije), industrija i drumski saobraćaj izvor najvećih emisija azotnih oksida, sumpor dioksida i čestičnog zagađenja), a toplane u Beogradu, kao gorivo korisite gas, kao energent sa najmanjom produkcijom zagađujućih materija u vazduh.
- Kvalitet vazduha u nekom gradu-regionu zavisi od koncentracije pomenutih zagađujućih materija, a ona od produkcije-emisija polutanata, meteoroloških uslova, pa i orografskog okruženja mesta (dolina, kotlina, visoravan...) sa posebnim akcentom na zimsku sezonu zbog grejanja. U zimskim mesecima, posebno individualna ložišta povećavaju emisije štetnih čestica, što u periodima praćenih odsustvom vetra i bez padavina, dovodi do njihovog nagomilavanja u vazduhu. To se desilo sada u Prištini, a tipično je za naselja u kotlinama (Sarajevo, Skoplje, Užice...) - objašnjava Jovanović.
S obzirom da se, kako kaže, kvalitet vazduha menja svakoga dana i sata, nemoguće je praviti rang liste trenutnog stanja u ovoj oblasti, odnosno takva praksa ne postoji u svetu, ali je ocena kvaliteta vazduha na osnovu prekoračenja graničnih i tolerantnih vrednosti koncetracija zagađujućih materija jedina zakonski definisana i obavezujuća ocena stepena zagađenja u Srbiji. Prema ovoj oceni koja se uklapa sa evropskim kriterijumima zagađenosti, Beograd se nalazi negde na sredini.
- Česta pojava košave u Beogradu (u ovom delu Srbije ) je značajan razlog što imamo bolji kvalitet vazduha od mnogih velikih gradova u okruženju, mada na kvalitet vazduha u Beogradu utiču isti činioci kao i u drugim većim gradovima u Evropi i svetu. Mere koje donose državni organi u planovima poboljšanja kvaliteta vazduha (kao što je gasifikacija toplana u Beogradu) su uzrok znatno boljeg kvaliteta vazduha nego, na primer, u Prištini - ističe Jovanović i dodaje da je teško nešto promeniti kada je zagađenje već veliko, ali može da se smanji upotreba gasa i uglja.
Ipak, daleko smo još od idealnog. U agenciji se zalažu za alternativne, odnosno obnovljive izvore energije kao jedno od načina da pobojšamo kvalitet vazduha.
- Obnovljivi izvori energije spadaju u prioritetne aktivnosti države u ovoj oblasti, a u skladu sa propisima koje primenjuje EU. Rokovi za dostizanje njihovih standarda su predmet pregovaračkog procesa za poglavlja koja se tiču energetskog sektora i zaštite životne sredine.
(S.Vasić)