Pitanje na koje skoro niko nema odgovor: Gde su nestali beogradski vrapci?
Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost vrabaca. Osim procene brojnosti, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak
Pred stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je nov izazov - istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu, a tim ornitologa će tokom istraživanja popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad.
Ugroženo prelepo Labudovo jezero, važna prirodna zona Srbije
Preporučujemo
Beograđanin se na duhovit način izborio sa problemom parkiranja: Zbog njegove pesme niko mu više ne staje ispred kapije (FOTO)
Kolaps na Slaviji: Taksista se zakucao u tramvaj, putnici pomislili da je odjeknula bomba (FOTO)
Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Osim procene brojnosti vrabaca, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
- Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kao što su: dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada - kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Pašer domesticus), poljski vrabac (Pašer montanus) i španski vrabac (Pašer hispaniolensis).
Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Međutim u novije vreme zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope.
Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali u novije vreme postavlja se pitanje da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad, šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti.
(Telegraf.rs/Tanjug)