Voda se prvi put povukla u Rimskom bunaru i otkrila imena zarobljenika koji su mučeni i ubijani u ponoru Kalemegdana (FOTO)
Čak je i Hičkok za ovo mesto rekao da mu je prava "poslastica"
Samo nekoliko koraka od Pobednika na Kalemegdanu, iza masivnih vrata, kriju se takve misterije od kojih možete samo da se naježite. Pitanja koja 3 veka čekaju na odgovore. Potpisi osuđenika koji su ovde mučeni, kao dokaz da su tu skončali na najgori način. Ostala su samo imena uklesana na zidu i godina u kojoj su skončali.
Preporučujemo
Ispovest beskućnika sa Terazija rasplakala Srbiju: Hrana nije problem, najteže mi je kada sedim ovde sam
Vi ste ludovali, a oni su se znojili: Komunalni radnici i ovu Novu godinu dočekali čisteći ulice (VIDEO)
Rimski bunar izgrađen je u periodu od 1717. do 1731. godine, a i danas je najveća misterija Beograda. Dno ovog bunara, koje ide i 60 metara ispod zemlje, niže je od dna reke Save. Upravo tu ljudi su vekovima držani u zarobljeništvu i mučeni do ludila, sve dok ne bi počeli da jedu jedni druge.
Čak je i Hičkok za ovo mesto rekao da mu je prava "poslastica".
Dok se spuštate stepenicama, koje kao DNK spirala obavijaju bunar, gledate u zidove koji su prekriveni stalaktitima. Ispod njih se naziru potpisi, kao mogući dokaz o lokaciji zatvorskih ćelija i života koji su svirepo završeni.
Na jednom "grafitu" čak piše "STOJAN I MILOJE, OSUĐENICI, 1871".
Najsvirepiji događaj zbio se 1494. godine. Oko 37 ugarskih zaverenika planiralo je da preda Beograd bez borbe sa Turcima. Međutim, ugarski vojvoda Pavle čuo je za zaveru. Naredio je da 37 Ugara kanapima spuste na dno velikog silosa koji se nalazio na mestu današnjeg bunara.
Kad im se um pomračio od gladi, bačeni su im noževi tako da su bukvalno proždirali jedan drugog.
Po nekim drugim potpisima, na kojima se uklesan i kukasti krst, jasno je da je tokom Drugog svetskog rata Rimski bunar i Nemcima privukao veliku pažnju. Oni su, naime, spuštali obučene gnjurce na dno bunara.
Nikada se nije saznalo šta su tražili, ali se veruje da je zlato Kraljevine bio njihov cilj. Kakva god istina bila, činjenica je da se gnjurci nikada nisu vratili iz bunara.
Za ovo mesto vezuje se i priča o izvesnom Beograđaninu koji je hteo da se oslobodi svoje ljubavnice, pa ju je gurnuo u duboki ambis Rimskog bunara. Iako su je ronioci tražili, telo nestale žene je tek nakon deset dana isplivalo.
Priču je iskoristio režiser Dušan Makavejev za film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". Vremenom je postavljena zaštitna rešetka da se nešto slično ne bi dogodilo.
Makavejev nije jedini koji je lokalitet Rimskog bunara iskoristio za svoj filmsko ostvarenje. Domaći film "Lavirint" Miroslava Lekića realizovan je upravo na ovom mestu.
(J. S)