Siniša Mali: Ispunili smo sve što smo obećali, Beograd je danas i više od onoga što je obećano da će biti (FOTO)

On je u zdanju "Beogradske zadruge" najpre naveo nekoliko konkretnih primera i benefita koje građani imaju od novih domova zdravlja u Malom Mokrom Lugu i na Labudovom brdu, fabrike "Meita", senior kartica, usluge "lični pratilac"

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali predstavio je danas izveštaj za 2017. u kojem je podsetio građane na najvažnije investicije u Beogradu i rezultate rada u poslednje četiri godine, uz osvrt na data i ispunjena obećanja.

Izgradnja Kineskog kulturnog centra je veliki poduhvat naše građevinske industrije (FOTO)

On je u zdanju "Beogradske zadruge" najpre naveo nekoliko konkretnih primera i benefita koje građani imaju od novih domova zdravlja u Malom Mokrom Lugu i na Labudovom brdu, fabrike "Meita", senior kartica, usluge "lični pratilac"...

– Velika je čast biti gradonačelnik ovog grada. Uvek sam mislio da je za dobrog gradonačelnika važnije da voli svoj grad i da radi po želji svojih sugrađana, nego da se bavi politikom. Politika mi nikada nije bila ni cilj, niti sredstvo za postizanje ciljeva. Cilj mi je bio da od Beograda napravimo grad uz pomoć i po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna uz pomoć političara, kao što je to bilo u prethodnom periodu – rekao je Mali.

Posdetio je na svoj ekspoze od pre tri i po godine, kada je pred Beograđane izašao sa konkretnom strategijom za realizaciju vizije i ciljeva predsednika Aleksandra Vučića i dao čvrsta obećanja da će ti ciljevi biti i ostvareni.

- Za nešto manje od četiri godine, ispunjena su data obećanja i Beograd je danas i više od onoga što je obećano da će biti - poručio je Mali.

Gradonačelnik je podsetio da su raniji dug od milijardu i 118 miliona evra, kao i rekordni budžetski deficit od preko 20 odsto gušili razvoj Beograda, zbog čega je prva hitna stvar bila konsolidacija javnih finansija i vraćanje stabilnosti finansijskom sistemu, što, kako je naveo, nije bio ni lak niti prijatan posao.

– Uveren sam da Beograd više nikada neće grcati u dugovima ukoliko budemo očuvali kontinuitet odgovornog upravljanja gradskom kasom. Mislim da nisam neskroman kada kažem da smo zaista sjajno doveli finansije u red jer smo prepolovili dug, isplatili sve dospele obaveze i budžetski deficit smanjili za tri puta.

- U ovom trenutku na računu imamo čak 14 milijardi dinara, koje ćemo ulagati u Beograd u narednom periodu. Zbog odgovornog upravljanja gradskom kasom, Beograd je po prvi put dobio odličan kreditni rejting BA3. Kreditni rejting je krvna slika grada i neophodna stavka koju svaki ozbiljan investitor traži da vidi pre nego što uloži svoj novac – istakao je Mali.

Javna preduzeća su bila okovana lancima zbog neodgovornog ponašanja bivšeg rukovodstva, a danas posluju sa zdravim kapitalom, rekao je Mali. Višak novca uplaćuje se u gradski budžet, koji se zatim troši na puteve, škole, obdaništa, domove zdravlja, socijalna davanja.

– Podsetiću vas da u svim javnim preduzećima radi više od 19 hiljada ljudi. Svako preduzeća sam lično obišao više puta i razgovarao sa zaposlenima. Ponosan sam na socijalno-ekonomski dijalog koji smo pokrenuli.

- Kao rezultat tog dijaloga, a nakon teških mera poslovnog i finansijskog oporavka ovih preduzeća, prva stvar u dogovoru sa zaposlenima koju smo uradili ove godine bila je isplata solidarne pomoći za svakog zaposlenog u iznosu od jedne minimalne zarade, dok sledeće godine, u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, planiramo solidarnu pomoć za svakog zaposlenog u iznosu od preko 40 hiljada dinara. Ovo je pravi način da sa svim zaposlenima ovih preduzeća podelimo uspeh koji smo postigli proteklih godina – naveo je gradonačelnik.

Nažalost, velikih problema još uvek ima oko likvidnosti "Sava centra" i GSP-a, ali je i u tim preduzećima zaustavljeno njihovo dalje propadanje.

– Odgovornim upravljanjem, za samo četiri godine uspeli smo da vratimo nadu u GSP. Zdravim novcem kupljeno je 107 novih autobusa, a planiramo da kupimo još sto već u 2018. godini, renovirali smo dispečerski centar, rekonstruisali pogone, nabavili nova servisna vozila, obnovili vatrogasni vozni park posle skoro 50 godina.

- Po prvi put, Beograd je dobio i elektrobuse, potpuno ekološka vozila koja doprinose zdravijem Beogradu, kao i 12 školskih autobusa, koje koriste naši najmlađi sugrađani – naglasio je Mali.

Gradonačelnik je naveo još jedan primer dobrog poslovanja, a to je JKP "Beograd-put", koje je posle više od deset godina imalo prvu ozbiljnu nabavku kamiona i umesto gubitka od preko milijardu dinara iz 2013. godine, danas pravi profit od čak 507 miliona dinara. "Zelenilo" takođe ima novu mehanizaciju, "Gradska čistoća" ima nove kamione i kontejnere, "Beogradski vodovod" i "Beogradske elektrane" nikada više novca nego danas, ulažu u nove kilometre vodovodne, kanalizacione i toplovodne mreže, "Gradske pijace" rade rekonstrukciju više pijaca u gradu, a najveće od njih su Kalenić i Palilulska pijaca, naveo je Mali.

– Ponosan sam na sveoubuhvatnu konsolidaciju celokupnog komunalnog sistema koji danas uspešno i stabilno radi u interesu svih Beograđana. Želim ovom prilikom i da zahvalim svim zaposlenima u ovom sistemu na podršci i timskom radu i po snegu, i po vetru, i po velikim vrućinama jer njihov naporni rad i njihova marljivost znače sigurnost za sve Beograđane – rekao je Siniša Mali.

U svojoj viziji Beograda, gradonačelnik je poseban naglasak stavio na povećanje prihodne strane budžeta, prvenstveno kreiranjem atraktivnog investicionog ambijenta i podsticanjem direktnih investicija.

– Zadali smo sebi domaći zadatak da od Beograda napravimo jedno veliko gradilište, u kojem će kranovi i dizalice neprestano raditi. Danas imamo više od 1.100 aktivnih gradilišta i najveće gradilište u ovom delu Evrope u Beogradu na vodi. Zahvaljujući tome imamo i rekordno nisku nezaposlenost, čiji je broj u novembru ove godine iznosio tačno 88.120. Bez posla je krajem 2013. bilo više od 108.000 ljudi, a za ovaj period koji je iza nas, smanjili smo broj nezaposlenih za 20.000. To je najniža nezaposlenost u istoriji Beograda – istakao je Mali.

Osim "Beograda na vodi", veoma značajan projekat je železnička stanica "Prokop", koja je završena posle 70 godina i na koju se izmeštaju vozovi sa Glavne železničke stanice. Hitno rešavanje višedecenijskog problema sa deponijom u Vinči bio je još jedan kolosalan projekat i on će biti realizovan javno-privatnim partnerstvom vrednim 300 miliona evra. Pre nekoliko meseci potpisan je ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom "Suez – Itoču", koji će sledeće godine početi da gradi fabriku za preradu i pretvaranje otpada u električnu energiju, podsetio je Mali.

Gradonačelnik je pobrojao i da je završena fabrika vode "Makiš 2", kao i kišni kolektor "Zemun polje – Dunav" – najznačajniji objekat komunalne infrastrukture u Srbiji vredan 40 miliona evra. U narednom periodu očekuje se i početak realizacije toplodalekovoda od Obrenovca do Novog Beograda, završetak primarne kanalizacione mreže u Beogradu i izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda.

Reč je o investicijama koje vrede više od 450 miliona evra, a koje će pomoći da se završi nedostajuća infrastruktura, poveća energetska efikasnost i zaštiti životna sredina. Završeni su i radovi na LOT-u 1, zahvaljujući čemu su konačno spojeni Most na Adi i Tošin bunar.

Tom bulevaru Beograđani su dali naziv Bulevar heroja sa Košara, podsetio je Mali, i naveo da je pokrenut i tender za izbor izvođača radova da se završi i postavljanje tramvajskih šina preko Mosta na Adi, kako bi tramvaj direktno povezivao Novi Beograd i Banovo brdo. Ova investicija će biti završena u naredne dve godine.

– Predstavljanjem master plana saobraćajne infrastrukture odredili smo razvoj BG voza i izgradnju metroa kao glavne ciljeve. Jedna linija metroa ići će od Makiškog polja do Mirijeva i biće duga 22 kilometra, a druga od Zemuna do Ustaničke i biće duga 19,8 kilometara. U kombinaciji sa BG vozom, šinski sistem saobraćaja biće osnova saobraćajne infrastrukture u budućnosti. Ovo je svakako najveći projekat koji nas očekuje u budućem radu, ali ujedno i najveći izazov.

Beograđanima smo u protekle četiri godine dokazali da smo dovoljno marljivi i uporni da realizujemo i one projekte u koje su neki sumnjali. Mnogi nisu verovali u naš san koji se zove "Beograd na vodi", a taj san sada raste pred našim očima. Kao što smo ostvarili taj san, ostvarićemo i san Beograđana o metrou. U naredne četiri godine pobrinućemo se da i metro linija tako izraste pred očima Beograđana – rekao je Mali.

Gradonačelnik je naveo još neke od važnijih investicija, poput rekonstruisane male hale "Štark arene", koja nije radila deset godina, otvorena je i Atletska dvorana, a iduće godine planirani su i radovi na multifunkcionalnoj dvorani koju će da koristi šest sportskih saveza.

– Rekonstrukcijom centralnih gradskih ulica "grad je prodisao", kako to vole da kažu Beograđani posle rekonstrukcije Bulevara oslobođenja, Ruzveltove i Mije Kovačevića. Posebno sam ponosan na rekonstrukciju Slavije. Kada pogledam fotografije Slavije od pre samo nekoliko meseci i fotografije Slavije u trenutnom izdanju, teško mi je da poverujem da je to nekada bio najružniji trg u Beogradu, a danas ponos svih Beograđana. Obnovljena je i Ulica vojvode Stepe i Autokomanda, ali i skoro 200 fasada, koje smo dekorativno osvetlili i tako Beogradu dali sjaj koji je zaslužio.

Rekonstruisani Obilićev venac zatvorili smo za saobraćaj i ustupili ga pešacima, a ne smemo zaboraviti ni na rekonstrukcije Crvenog petla, Ulice Vuka Karadžića, Čika Ljubine, dok trenutno radimo i rekonstrukciju Skadarlije i Kosančićevog venca. Završili smo i rekonstrukciju Cvetnog trga, na kojem smo podigli spomenik proslavljenom Borislavu Pekiću. Beograđani će krajem januara videti lepotu novog platoa ispred Crkve Svetog Marka – naglasio je Mali, osvrćući se i na projekat pasarele koja će spojiti Kalemegdan sa Beton halom, što će umnogome olakšati pešacima da se spuste na reku.

Počela je i kompletna rekonstrukcija parka Ušće, koji više neće biti beskrajno velika i neupotrebljena zelena površina, već će imati lepe staze, uređeno zelenilo, igrališta i klupe i biti idealno mesto za porodične šetnje, rekao je Mali. Polovinom naredne godine kreće i izgradnja gondole koja će povezati Kalemegdan sa parkom Ušće, a već 2019. godine počeće i uklanjanje železničkih šina od Pančevačkog mosta preko Dorćola do Beograda na vodi.

– Na ovaj način, i sa svim investicijama koje sam nabrojao, ostvarujemo višedecenijski san svih Beograđana da grad spustimo na reke, koje su naše najveće bogatstvo – istakao je gradonačelnik.

On je podsetio i da su radovi obavljeni u više od 750 ulica, pri čemu je obnovljen asfalt u dužini od 145 kilometara, a prvi put je asfaltirano 120 kilometara saobraćajnica. Trenutno zajedno sa preduzećem "Putevi Srbije" grad radi na asfaltiranju tačno 258 kilometara ulica, što Beograd ne pamti, ocenio je Mali. Izgrađeno je i 900 novih parking mesta, na 30 lokacija parking za bicikle, a na 32 najugroženija pešačka prelaza pojačano je javno osvetljenje. Urađeno je i 113 kilometara kanalizacije, 283 kilometra vodovoda i 260 kilometara toplovoda.

– Nismo samo ulagali u centar grada, već smo vodili računa da se svi delove Beograda ravnomerno razvijaju. Na teritoriji opštine Surčin urađeno je 6,5 kilometara vodovoda, asfaltirano je 30 kilometara kolovoza i 20 kilometara trotoara, a izgrađeno je i 40 kilometara kanalizacije. Pored toga, u Rakovici su izgrađena tri kilometra vodovoda, devet kilometara kanalizacije i asfaltirana su 43 kilometra puteva. Na Paliluli smo asfaltirali 12 kilometara puteva, sanirali smo 10 kilometara atarskih puteva, urađeno je dva i po kilometra vodovoda i kilometar kanalizacije.

Na Voždovcu smo bili posebno aktivni, pa smo obnovili čak 200 kilometara infrastrukture, od čega 80 kilometara nekategorisanih puteva i oko 50 kilometara se trenutno asfaltira, a uradili smo i 70 kilometara vodovodne mreže.

U Obrenovcu smo rekonstruisali četiri, a izgradili 31 kilometar vodovodne i kanalizacione mreže. Asfaltirano je i 25 kilometara puteva. Meštani Grocke dobili su šest kilometara kanalizacije i 16 kilometara vodovoda, a asfaltirali smo i 120 kilometara puteva. Ovo su samo neki od primera šta smo sve uradili u našim opštinama – podvukao je Mali.

Pre 2013. godine, nedostatak planske dokumentacije, neažuran katastar i neefikasan rad celokupne Gradske uprave predstavljali su najveću barijeru za strane investitore, ocenio je gradonačelnik. U poslednje četiri godine izdate su dozvole za više od dva miliona kvadrata, dok je prethodna gradska vlast, za period od šest godina, izdala dozvole za duplo manje kvadrata. Beograd danas izdaje građevinske dozvole brže nego ikada ranije – u proseku za svega 12 dana, dok se nekada čekalo i po godinu i više dana.

– Zato ne čudi što se o Beogradu priča kao o epicentru najznačajnih kapitalnih investicija u ovom delu Evrope – naveo je Mali.

Gradonačelnik je podsetio i da je posle više od decenije otvorena prva fabrika u Beogradu. "Meita" danas zapošljava 636 radnika, a u februaru će se položiti kamen temeljac i za drugu fabriku iste ove kompanije, koja će zaposliti još 900 ljudi. Naši prijatelji iz Turske kupili su fabriku u stečaju "Beko" u Lazarevcu, kako bi zaposlili 1.200 radnika, a pri kraju je i izgradnja fabrike za preradu soje u industrijskoj zoni u Obrenovcu, u vrednosti od 14 miliona evra, gde će 90 ljudi dobiti posao. Luksuzni hotelski lanac "Hilton" otvoriće u martu sledeće godine svoj prvi hotel u Beogradu, a gradi se i "Cent Ridžis" hotel u Beogradu na vodi.

Srpska prestonica postala je i dom za "Ikeu", a zgrada "Beobanke" od ruine u samom centru grada pretvoriće se u krasan poslovno-stambeni objekat, obavijen drvećem, naglasio je Mali, dodajući da je "oživljen" i "Naučno-tehnološki park" na Zvezdari, gde sada 560 ljudi radi u 58 firmi, koje su samo u poslednjih godinu dana imale profit od deset miliona evra. Poljoprivrednici su ove godine dobili 120 miliona dinara, a za sledeću godinu biće izdvojeno 180 miliona dinara. Podsticaji će biti sve veći iz godine u godinu, obećao je Mali.

Po broju turista, Beograd svake godine pobeđuje sam sebe, rekao je Mali. U prvih devet meseci samo ove godine, u srpskoj prestonici zabeleženo je više od milion i 600 hiljada noćenja, što je rast od 23 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj stranih turista veći za 20 odsto. Očekuje se da do kraja godine broj noćenja u Beogradu premaši dva miliona. U Srbiji i Beogradu danas su otvoreni putevi i ka zapadu i ka istoku. Nacionalna avio-kompanija „Er Srbija” direktno leti u Njujork, a otvorena je i linija za Peking. Na Sajmu turizma u Šangaju dobili smo priznanje za najpopularniju turističku destinaciju, dok se radovi na izgradnji Kineskog kulturnog centra u Novom Beogradu izvode ubrzanim tempom, podsetio je Mali.

– Ključno obećanje bilo je reforma i modernizacija Gradske uprave uvođenjem elektronske uprave. Ponosno kažem da smo i to obećanje ispunili. Katalog e-uprave trenutno sadrži preko 150 usluga, a građanima je omogućeno da podnose zahteve i prijave inspekcijama, objedinjena je i procedura za izdavanje građevinskih dozvola, prijave za bebe, upis u predškolske ustanove. Želeli smo i da brže rešavamo probleme građana na potpuno transparentni način. Zato smo odmah stavili građanima na raspolaganje sve sekretare i gradske čelnike, kako bi im bili svakodnevno na usluzi za brzo rešavanje problema.

- U cilju postizanja brže komunikacije građana sa gradskim organima, unapredili smo i funkcionisanja „Beokom servisa”. Razvili smo aplikacije za mobilne telefone "Beokom" i "Beograđani" za efikasniju i transparentniju komunikaciju sa građanima, a preko kojih mogu i da učestvuju u donošenju odluka o gradskim projektima, dobiju sve aktuelne vesti o statusu infrastrukturnih radova, rasporedu terenskih ekipa komunalnih preduzeća i slično – istakao je Mali.

Da su Beograđani prepoznali napore za uspostavljanje bliže i transparentnije komunikacije dokazuje i veliko interesovanje za projekat "Da se radi i gradi po tvom", rekao je gradonačelnik.

– Do sada smo dobili više od sedam hiljada predloga Beograđana, a koji se mahom odnose na nove fasade, biciklističke staze, domove zdravlja, vrtiće. U tu svrhu smo kao grad izdvojili 200 miliona dinara, a opštine po 10 miliona dinara. Ovom prilikom bih želeo da zahvalim Beograđanima koji su već poslali svoje predloge i da pozovem sve ostale da učine isto, a mi ćemo one predloge koji dobiju najveći broj glasova i realizovati – obećao je gradonačelnik.

Okosnica četvorogodišnje politike grada bila je veća briga o socijalno ugroženim građanima, kvalitetnije zdravstvo, modernije obrazovanje i naprednija dečja zaštita, rekao je Mali.

– Uporedo s vraćanjem dugova prethodne vlasti, radili smo na ispunjenju cilja da Beograd postane socijalno odgovoran grad. I u tome smo uspeli i razvili smo socijalnu politiku prema evropskim standardima – kazao je Mali, podsećajući da su više od 150.000 penzionera danas članovi senior kluba, a do kraja godine očekuje se da ih bude 200.000, zahvaljujući čemu mogu da ostvare znatne popuste u preko 400 prodajnih mesta širom Beograda.

Ovo je jedan od načina da se izrazi zahvalnost starijim sugrađanima. Do sada je za njih otvoreno i šest novih klubova, i to u četiri opštine koje ih do sada nikada nisu imale. U narednih mesec dana biće otvorena još dva nova kluba na opštinama Vračar i u naselju Batajnica u Zemunu, čime će ih ukupno biti 28.

Usluge ličnih pratilaca danas besplatno koristi 330 dece i mladih sa smetnjama u razvoju, dok grad plaća i usluge personalnih asistenata za 52 osobe sa invaliditetom, podsetio je Mali.

Tri dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju su renovirana i proširena, a izgrađen je i objekat "Predah plus" koji može da služi 50 korisnika, a koji će početi da radi od 2018. godine. U narednih mesec dana biće otvorena i dva nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju, i to u opštini Sopot koja ga nikada nije imala, i u naselju Ovča, na teritoriji opštine Palilula. Prihvatilište za decu na Zvezdari jedan je od najznačajnijih projekata, rekao je gradonačelnik, a posle dve decenije rada u neadekvatnom prostoru, deca će dobiti nove, moderno opramljene prostorije na jesen iduće godine.

Sve porodilje dobijaju jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od deset hiljada dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25 hiljada dinara. Ovu vrstu pomoći danas prima 14 hiljada novih majki, a ranije je taj broj bio 3.500, precizirao je Mali. U protekle tri godine, Grad Beograd je stambeno zbrinuo 209 porodica interno raseljenih lica, dok će u okviru Regionalnog stambenog programa za zbrinjavanje izbeglica još 925 izbegličkih porodica biti stambeno zbrinuto. To znači da će 1.134 porodice dobiti krov nad glavom, čime se rešava višedecenijski problem i nepravda koja je učinjena ovim ljudima.

Prema rečima Siniše Malog, pored odgovorne socijalne politike, velika energija uložena je i u uspostavljanje brže i kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve Beograđane, bez obzira na to da li žive u centralnim ili prigradskim opštinama.

– U protekle četiri godine uložili smo više od milijardu dinara u gradske zdravstvene ustanove i s ponosom kažem da smo kompletno rekonstruisali i adaptirali čak 40 zdravstvenih objekata. Sve ustanove opremljene su najsavremenijom opremom, obezbedili smo 43 najmodernija aparata za radiološku, ultrazvučnu i laboratorijsku dijagnostiku u ukupnoj vrednosti od 550 miliona dinara, dok je nabavka još četiri rendgen aparata u toku. Potpuno nove i opremljene zdravstvene objekte dobilo je 123.000 građana Labudovog brda, Malog Mokrog Luga, naselja Stepa Stepanović i Jajinaca – naveo je Mali, dodajući da su svi ovi projekti finansirani bez dodatnog zaduživanja.

Zdrava finansijska situacija, kako je rekao, stvorila je povoljne uslove da se napokon krene u izgradnju doma zdravlja u Borči, na koji građani čekaju 30 godina. Biće to moderan objekat, površine 5.000 kvadrata, koji će opsluživati 48.000 stanovnika.

U protekle četiri godine izgrađeno je osam predškolskih ustanova, po dve u Novom Beogradu i na Voždovcu, i jedna na Palilili, u Obrenovcu, na Zvezdari i u Zemunu, čime je otvoreno dodatnih 1.465 mesta za naše mališane. Početkom iduće godine završavaju se i radovi na adaptaciji Biblioteke „Milutin Bojić” u Ovči za potrebe predškolske ustanove, a objekat će moći da primi 50 dece, dok će polovinom 2018. godine biti završena izgradnja vrtića u naselju Altina u Zemunu za potrebe 200 mališana, podsetio je Mali, dodavši da je u prethodne četiri godine uloženo više od 220 miliona dinara u sanacije vrtića, kao i 260 miliona za nabavku opreme, a roditeljima je omogućeno i elektronsko podnošenje zahteva za upis u vrtiće.

Kada je reč o mališanima koji pohađaju privatne predškolske ustanove, Mali je naglasio da je Grad Beograd subvencionisao 80 odsto cene boravka, a ovu pogodnost koristi više od 12 hiljada dece. Osvrćući se posebno na ulaganje u kulturu, Mali je istakao da je najznačajniji događaj na kulturnoj mapi Beograda, ali i cele Srbije u ovoj godini bilo otvaranje Muzeja savremene umetnosti na Ušću.

– Rekonstrukcija Muzeja grada Beograda, Gradske galerije na Kosančićevom vencu i Pozorišta "Boško Buha" ostaće strateški važni projekti. Pionirski grad smo posle četiri godine vratili deci, a posle više od 30 godina i manifestaciju "Dečje beogradsko proleće". Uložena su znatna sredstva za sanaciju i opremanje objekata Istorijskog arhiva Beograda, Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Kulturnog centra Beograda, Biblioteke grada Beograda, Muzeja u Mladenovcu, Konaka kneginje Ljubice, Bitef teatra, Omladinskog pozorišta "Dadov", "Zvezdara teatra" – rekao je Mali.

Beograd je prethodnih godina podigao svoj ugled u svetu, pa smo tako naše običaje, tradiciju i kulturu predstavili u Pekingu, Moskvi, Minsku, Teheranu, Seulu, Buenos Ajresu, Havani.

– Beograd danas ima čime da se ponosi, ne samo na našim prostorima već i na međunarodnoj sceni. Nikada aktivnija saradnja sa velikim brojem gradova nije bila kao što je danas i to je još jedna potvrda da se Beograd vratio na međunarodnu scenu na velika vrata – podsetio je Mali.

Iako nije uspeo da predstavi baš svaki projekat, Siniša Mali je uveren da sugrađani svakog dana osećaju korist od reformi, projekata i svih ulaganja u bolji, moderniji i napredniji Beograd.

– Tako smo protekle četiri godine i vodili Beograd. Radili smo za Beograđane, po željama Beograđana i u korist Beograđana. Sve teške mere koje smo sprovodili bile su u korist svih nas. Na kraju se ipak ispostavilo da smo radili pravu stvar. Teške mere donele su boljitak svim Beograđanima, a mogu slobodno da kažem i svim građanima Srbije. Kada je Beograd uspešan i prosperitetan, uspešna je i prosperitetna čitava Srbija. Danas nam je kasa puna i imamo para da realizujemo najzahtevnije projekte. Nastavićemo da uređujemo ulice, asfaltiramo puteve, da gradimo fabrike, mostove, domove zdravlja, škole i vrtiće, da uređujemo fasade, pešačke zone, biciklističke staze, da otvaramo muzeje, pozorišta i kulturne centre. Pažljivo smo trošili svaki dinar da bi naši najugroženiji sugrađani mogli da računaju na redovnu i brzu isplatu socijalne pomoći – naveo je Mali, dodavši da su predano radili kao tim, a bez toga ništa od ovoga ne bi bilo moguće.

– Vodili smo se vizijom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i zato mu zahvaljujem na poverenju koje nam je ukazao i što nam je pomogao da od Beograda napravimo pravu evropsku metropolu – rekao je Mali.

Gradonačelnik Siniša Mali na kraju je zahvalio članovima svoga tima i svim zaposlenima u upravi, gradskim većnicima, sekretarima, direktorima javnih i javnih komunalnih preduzeća i svim zaposlenima u tim preduzećima, kao i predsednicima opština i svim odbornicima u Skupštini grada na doprinosu u ovom velikom poslu.

(Telegraf.rs/ PR)