Invazija turista na Beograd i Srbiju: Više nas vole zbog "lepih slika" i miroljubive politike, nego što dolaze zbog posla

Najbrže rastući broj turista je iz Kine ( za 126 odsto) i Izraela (125 odsto)

Aktivna promocija i nastup naše zemlje u inostranstvu imali su odjeka, pa je porast broja turista koji dolaze kod nas veći. U odnosu na oktobar prošle godine više ih je za 21 odsto, a rapidno je počeo da se povećava broj onih koji dolaze iz Izraela i Kine. Na sve ovo uticalo je nekoliko faktora, smatraju stručnjaci.

Šta turisti mrze u Beogradu i Srbiji: Ovo je spisak svih stvari koje su njima čudne i iritantne!

Preporučujemo

Da li ste znali da stranci u Srbiji ne plaćaju boravišnu taksu?

Prema poslednjim podacima Sekretarijata za upravu / sektor statistike Grada Beograda u prvih deset meseci ukupno 871.941 turista je posetilo Beograd, od čega je 739.132 stranih. Ukupan broj ostvarenih noćenja u Beogradu u ovoj godini je 1.844.186 što je za 20% više, od čega su 1.494.361 noćenja ostvarili strani gosti (porast od 22%).

U prometu turista po poreklu zemlje iz koje dolaze najbrojniji su turisti iz Turske, potom Nemačke, Hrvatske, Grčke i Bosne i Hercegovine. Međutim, najbrže rastući broj turista je iz Kine (za 126 odsto) i Izraela (125 odsto).

Zašto baš ove dve zemlje?

Direktor Turističke organizacije Beograda (TOB) Miodrag Popović smatra da postoje tri "dobra" razloga za pozitivne tendencije u turizmu.

- Prvo što je doprinelo porastu broja turista je to što smo imali agresivnu promociju na ciljanim tržištima, bilo putem društvenih mreža, učešća na sajmovima ili na druge načine... Na izraelskom tržištu smo radili uporno i dugo i rezultati su očigledni. Što se Kine tiče, imali smo dva uspešna nastupa na sajmu u Šangaju i u Pekingu, a povrh svega, jedina smo evropska zemlja koja je ukinula vizni režim Kinezima za boravak do 30 dana, kao i oni nama - objašnjava prvi čovek TOB-a.

Veliku zaslugu prispisuje i radu vlasti na razvoju infrastrukture Beograda, ali i tome što važimo za "jednu od najbezbednijih destinacija u Evropi i politici pomirenja koju vodi država".

- Najvažnije je da se ljudi osete bezbednim i dobrodošlim na nekoj destinaciji. Zato kod nas dolaze svi - istakao je Popović pomenuvši da će u prestonici do kraja godine biti preko dva miliona noćenja.

Da na pozitivnu tendenciju u turizmu tokom cele godine utiče aktivna politika resornog ministarstva i TOS, kao i ciljano posećivanje određenih destinacija, misli i Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja IZIT-a. Po njemu, najviše je pomoglo uvođenje direktne avio-linije do Izraela i uvođenje bezviznog režima sa Kinom.

- Nema više ružnih slika, ne zvecka se oružjem, nema sukoba i to dodatno doprinosi poboljšanju naše slike u svetu. Kroz dalju izgradnju stabilnih odnosa u regionu, biće još bolje. U narednom periodu možemo očekivati rapidno povećanje dolazaka Kineza. Stopa rasta broja dolazaka Izraelaca je četiri puta veća, ali i 15,8 je više turista iz Australije - otkriva Đogović.

Više dolaze zbog turizma, nego zbog posla

Prema Popovićevim rečima, nekada je odnos onih koji dolaze zbog posla u odnosu na broj onih koji dolaze isključivo turistički bio u korist poslovnih ljudi.

- Odnos se drastično preokrenuo u korist pravih turista, iako i broj poslovnih dolazaka i dalje raste. I ne samo to, oni primećuju šta smo uradili i promenili sve u gradu. Ljudi koji dolaze mnogo više misle o nama, nego mi o nama samima - konstatuje Popović.

Veliki upliv poslovnih dolazaka u prestonicu primećuje i Đogović, ali on nije bio određen oko toga da li je Beograd više posećen zbog posla ili zbog zabave i toga što ima da ponudi.

Ipak, predlaže neka rešenjakolja bi dodatno obogatila sadržaje u Beogradu.

- Treba da koristimo određene brendove po kojima smo prepoznatljivi, na primer da napravimo turu "Velimir Bata Živojinović" koga znaju svi Kinezi, a koja bi obuhvatila noćenje u Višegradu, Sarajevu, na Zlatiboru... Ili da Avalu bolje povežemo sa Beogradom kroz staze za brdski biciklizam ili pešačke staze. Beogradu nedostaje i Zimski muzej koji bi bio atraktivan turistima iz toplijih krajeva i arapskih zemalja - navodi stručnjak IZIT-a i dodaje:

- Možemo da povećamo napore i ka skandinavskim, bogatijim zemljama tako što bi im se obezbedilo bar jedno noćenje u Beogadu na putu do mora. Oni vole i banje, pa da bolje promovišemo banjski turizam.

(S.Vasić)