Kako je Branko Pešić " izgurao" lex specialis za Gazelu
Gazela i Mostarska petlja građeni su od 1966. do 1970. godine, uz veliko negodovanje građana, koji su, prema beleškama iz tog vremena, smatrali da je šest traka u oba smera previše
Mnogi prepoznatljivi simboli današnjeg Beograda nastali su ''70-ih, u vreme legendarnog gradonačelnika Branka Pešića, ali je malo kome poznato kako je Pešić, uprkos otporu javnosti, "izgurao" sve te projekte, uključujući donošenje lex specialisa za danas "tesnu" Gazelu.
Preporučujemo
GSP ODREAGOVAO: Vozač koji je nasrnuo na putnicu dobio OTKAZ (VIDEO)
Misterija u Zemunu: Zid pao na učenika, a dokaza za to - nema nigde!
ZBOG NJEGA JE BEOGRAD IMAO ZLATNO DOBA: Siniša Mali otkrio spomen-ploču Branku Pešiću (FOTO)
- Naravno da je Pešić imao otpora - svedoči za Tanjug Branimir Ujdur, arhitekta i saradnik gradonačelnika Pešića, ali i onih koji su vodili Beograd posle njega.
On podseća da je Pešić iza sebe ostavio autoput, Gazelu, da je recimo Kovačević ostavio Sava Centar, Bogdanović Knez Mihailovu i Bitef teatar .
- Svako od njih je ostavio neki monumentalni realizovani projekat po kojima ih Beograd pamti - kaže Ujdur.
Gazela i Mostarska petlja građeni su od 1966. do 1970. godine, uz veliko negodovanje građana, koji su, prema beleškama iz tog vremena, smatrali da je šest traka u oba smera previše, "jer nema toliko automobila u Srbiji, niti toliko potreba", "a potrošene su silne narodne pare", te je "mogao narod da živi bolje da te pare nisu potrošene".
Protivljenja su bila toliko glasna, da je na predlog Branka Pešića donet leks specijalis, koji je omogućio korišćenje ondašnjih "sredstava Federacije" za finansiranje radova.
Kako navodi Ujdur, u pitanju su bili projekti u koje je ulagan veliki novac...
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je podsetio na gradonačelnika Pešića, uz napomenu da negde postoji trag da je protiv njega bio pokrenut čak predistražni postupak, na prijavu nekog ko je Pešića smatrao odgovornim za megalomansko trošenje narodnih para.
Branimir Ujdur kaže da je Beograd danas postao megalopolis:
- Sa zadovoljstvom mogu da pratim određene aktivnosti koje se danas rade - one su ozbiljne i vidljive. Samo neko ko nije dobronameran, samo neko ko je nedobronameran, može da kaže da to nisu pravi potezi - rekao je Pešićev nekadašnji saradnik.
Nedobronamerni u Pešićevo vreme nisu osujetili izgradnju onoga čime se Beograd danas ponosi, uključujući i Muzej savremene umetnosti, na primer, ili hotel Jugoslaviju.
Otpora novom, međutim, bilo je i među dobronamernima, kao i danas, a taj fenomen profesor Filozofskog fakulteta na katedri za sociologiju Ðokica Jovanović objašnjava opštim kulturnim stavom koji je, kako kaže, tradicionalan i vrlo oprezan, cešto i na sopstvenu štetu.
Jovanović navodi da korene otpora kod Srba prema novom treba tražiti u istoriji i činjenici da je Srbija u prošlosti bila pod udarom i uticajem velikih sila poput Osmanskog carstva, Austrougarske, pa i Rusije.
- One su, pre svega, vodile računa o sebi, a najmanje o Srbiji. To je u narodu stvaralo nepoverenje prema onom što dolazi spolja i bilo je izazvano strahom za sopstveni opstanak i egzistenciju. Upravo zato se i danas u našoj kulturi provlači nepoverenje prema onome što nazivamo progresom i uticajem savremenih ideja - objašnjava sociolog.
Jovanović ne bi, kako kaže, generalno ocenio Srbe kao konzervativce i oponente svemu što je novo i moderno, jer sličnog otpora, kaže, bilo je i kod drugih naroda.
- Obično se smatra da je francuska nacija, naročito posle Revolucije i Pariske komune, bila okrenuta ka novom i ideji građanina, iako je upravo u francuskoj politici, kulturi i umetnosti postojao snažan otpor progresu, naročito u 19. veku, a vrh je bila afera Drajfus' - rekao je Jovanović.
Uzroke čestog otpora i kritika modernih ideja kod Srba vidi i u političkom sistemu:
- Nema dovoljno javne rasprave koju politika mora da uvede i mora da motiviše građane da učestvuju u javnim odlukama, koje se, uglavnom, donose u kabinetima i tu je jezgro otpora i nepoverenja - smatra profesor.
On dodaje da je u prošlosti bilo mnogo primera kada su u javnosti kritikovane ideje progresa i napretka, a naročito je to bilo izraženo, kaže, u vreme socijalističke Jugoslavije.
(Telegrafč.rs / Tanjug)